Прва књига о царевима
која се зове и Трећа књига о царевима
Глава 1
1. А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
1 Цар. 1:15
2. Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
1 Сам. 16:21, Јест. 2:2
3. И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
Ис.Н. 19:18, 1 Цар. 2:17
4. А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
1 Мој. 4:1
5. А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
5 Мој. 17:16, 2 Сам. 3:4
6. И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
1 Сам. 3:13, 2 Сам. 3:3
7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
2 Сам. 20:25, 1 Цар. 2:22, 1 Цар. 2:28
8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
2 Сам. 23:8, 1 Цар. 4:18
9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
1 Цар. 1:19, 1 Цар. 1:41
10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
Откр. 13:13
11. Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
2 Сам. 3:4
12. Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
Приче 11:14
13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
1 Дн. 22:9
14. И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
15. И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
17. А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
1 Мој. 18:12, Ефес. 5:33
18. А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
