1. Царевима, глава 11
1. Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
1 Мој. 6:2, Језд. 10:44, Нем. 13:26
2. Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
2 Мој. 34:16
3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
5 Мој. 17:17, Проп. 7:28, Пес. 6:7
4. И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
5 Мој. 17:17, Ис.Н. 23:13, Нем. 13:26
5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
Суд. 2:13, 2 Цар. 23:13
6. И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.
7. Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
4 Мој. 21:29, 4 Мој. 33:52, 2 Цар. 23:13
8. Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
9. А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
5 Мој. 7:3, 1 Цар. 3:5, Псал. 90:7
10. И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
1 Цар. 6:12, 2 Дн. 7:17
11. И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
1 Цар. 12:15, 2 Цар. 17:15, 2 Цар. 17:20
12. Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.
13. Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
2 Мој. 32:13, 5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:15, 1 Цар. 12:20, 2 Цар. 13:23, 2 Цар. 17:18, 2 Цар. 21:4, 1 Дн. 17:13, Псал. 89:33, Иса. 14:32
14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
5 Мој. 31:16, 1 Дн. 1:46, 1 Дн. 5:26, Ос. 9:12, Наум 1:2
15. Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
4 Мој. 24:19, 5 Мој. 20:13, 1 Дн. 18:12, Псал. 108:10
16. Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.
18. И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
Језек. 30:18
20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.
21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
1 Цар. 2:10, 1 Цар. 2:34
22. А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.
