1. Мојсијева, глава 44
1. И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
2. И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
3. А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
4. А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
5. Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
1 Мој. 44:15
6. И он их стиже, и рече им тако.
7. А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
1 Сам. 20:2
8. Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
1 Мој. 43:21
9. У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
1 Мој. 31:32
10. А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
11. И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
12. А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
13. Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
1 Мој. 37:29, 1 Мој. 37:34, 4 Мој. 14:6, 2 Сам. 1:11
14. И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
1 Мој. 37:7
15. А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
2 Сам. 14:19
16. Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
1 Мој. 44:9, Јов 39:37
17. А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
Ис.Н. 22:29, Ис.Н. 24:16, 1 Сам. 12:23, 1 Сам. 14:45, 1 Сам. 20:2, Јов 27:5, Приче 17:15, Лука 20:16, Рим. 3:4, Рим. 3:6, Рим. 3:31, Рим. 6:2, Рим. 6:15, Рим. 7:7, Рим. 7:13, Рим. 9:14, Рим. 11:1, Рим. 11:11
18. Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
1 Мој. 18:30, 1 Мој. 18:32, 1 Мој. 41:40, Приче 19:12
19. Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
20. А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
1 Мој. 37:3
21. А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
1 Мој. 42:15, 1 Мој. 42:20
22. И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
23. А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
1 Мој. 42:20, 1 Мој. 43:3, 1 Мој. 43:5
24. А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
