1. Самуилова, глава 2
1. И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.
Псал. 9:14, Псал. 13:5, Лука 1:46, Филиб. 4:6
2. Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.
2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:35, Псал. 73:25, Иса. 6:3
3. Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере.
Мал. 3:13
4. Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.
Псал. 18:38
5. Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.
Псал. 68:6, Псал. 113:9, Псал. 119:9, Иса. 54:1, Јер. 15:9, Лука 1:53, Гал. 4:27
6. Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:7, Јов 5:18, Ос. 6:1, Јован 5:25, Откр. 1:18
7. Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.
2 Цар. 9:6, Јов 1:21, Псал. 75:7, Псал. 102:10
8. Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
1 Мој. 41:14, 1 Сам. 15:17, Јов 36:7, Псал. 75:3, Дан. 4:17, Јевр. 1:3, Јаков 2:5, Откр. 1:6, Откр. 3:21
9. Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.
1 Сам. 14:6, Псал. 91:11
10. Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.
Псал. 96:13, Језек. 29:21
11. Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.
1 Сам. 3:1
12. А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.
5 Мој. 13:13, 1 Сам. 3:13, Рим. 1:28
13. Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,
14. И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.
15. Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.
16. Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.
17. И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.
1 Мој. 6:11, Мал. 1:7, Мал. 2:8, Рим. 2:24
18. А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.
2 Мој. 28:4
19. А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.
20. А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.
Рута 4:12
