1. Самуилова, глава 20
1. А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?
2. А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
1 Мој. 44:7, Ис.Н. 22:29
3. А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
4. А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
5. И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.
4 Мој. 10:10, 1 Сам. 19:2, 2 Цар. 4:23, 1 Дн. 23:31, 2 Дн. 2:4, Језд. 3:5, Нем. 10:33, Псал. 55:12, Псал. 81:3, Иса. 1:13, Јован 8:59, Дела 17:14
6. Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.
1 Сам. 16:4, 1 Сам. 20:28
7. Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.
5 Мој. 1:23, 2 Сам. 17:4
8. Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?
Ис.Н. 2:14, Рута 1:8, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 23:18, 2 Сам. 14:32
9. А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
10. А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?
11. А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.
12. И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,
Ис.Н. 22:22
13. Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
Ис.Н. 1:5, Рута 1:17, 1 Сам. 17:37, 1 Дн. 22:11, 1 Дн. 22:16
14. А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
1 Мој. 40:14
15. И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.
1 Мој. 21:23, 1 Сам. 24:22, 2 Сам. 9:1, 2 Сам. 9:3, 2 Сам. 9:7, 2 Сам. 21:7
16. Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.
Ис.Н. 22:23, 1 Сам. 25:22, 1 Сам. 31:2, 2 Сам. 4:7, 2 Сам. 21:8
17. И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу
1 Сам. 20:42
18. Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.
19. А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.
1 Сам. 19:2
20. А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.
