1. Самуилова, глава 21
1. Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом?
1 Сам. 14:3, 1 Сам. 22:19, Нем. 11:32, Иса. 10:32
2. А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место.
1 Мој. 27:20, 1 Сам. 19:11, Псал. 119:29, Приче 29:25, Гал. 2:12, Кол. 3:9
3. Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш.
4. А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена?
2 Мој. 19:15, 2 Мој. 25:30, 3 Мој. 24:5, Зах. 7:3, Мат. 12:4
5. А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.
1 Сол. 4:4
6. Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше.
3 Мој. 24:8, Мат. 12:3, Мар. 2:25, Мар. 2:26, Лука 6:3
7. А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим.
1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:22, Псал. 52:1, Мат. 12:3
8. И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна.
9. А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га.
1 Сам. 31:10, 2 Дн. 23:9
10. Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском.
1 Сам. 27:3
11. А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада?
1 Сам. 18:7, Псал. 56:1
12. И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског.
13. И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју.
Псал. 34:1
14. И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели?
15. Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју?
