1. Самуилова, глава 23
1. Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.
Ис.Н. 15:44
2. И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.
4 Мој. 27:21, 1 Сам. 28:6, 1 Сам. 30:8, 2 Сам. 5:19, 2 Сам. 5:23, 1 Дн. 10:14, Псал. 37:5, Приче 3:5
3. А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?
4. Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.
5. Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.
6. А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.
1 Сам. 22:20
7. Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.
2 Мој. 15:9, 1 Сам. 24:5, 1 Сам. 26:8, Псал. 71:11
8. И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.
9. Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.
4 Мој. 27:21, 1 Сам. 14:18, 1 Сам. 30:7
10. И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.
1 Сам. 22:19, 2 Сам. 20:20, Јест. 3:6, Псал. 44:22
11. Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.
12. Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.
1 Сам. 23:20
13. Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.
1 Сам. 22:2, 1 Сам. 25:13
14. А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.
5 Мој. 33:3, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 2:9, 1 Сам. 27:1, Псал. 11:1, Псал. 32:7, Псал. 33:18, Псал. 54:3, Псал. 121:3, Псал. 121:8, Приче 1:16, Приче 2:8, Приче 21:30, Рим. 8:31, 2 Тим. 3:11, Јевр. 11:37
15. И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.
2 Сам. 4:8
16. А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;
17. И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.
1 Сам. 24:21
18. И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.
1 Сам. 18:3, 2 Сам. 21:7
19. Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?
1 Сам. 26:1, Псал. 54:1
20. Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.
21. А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
1 Сам. 22:8
22. Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.
