1. Самуилова, глава 25
1. У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.
1 Мој. 14:6, 1 Мој. 50:11, 4 Мој. 13:1, 5 Мој. 34:8, 1 Сам. 28:3, Псал. 120:5, Иса. 57:1, Дела 8:2
2. А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.
1 Мој. 38:13, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 23:24, 2 Сам. 13:23
3. И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.
Рута 4:11, Приче 14:1, Приче 24:1, Приче 24:3, Иса. 32:5, Иса. 32:7
4. И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
1 Мој. 38:13, 2 Сам. 13:23
5. И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6. И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!
2 Сам. 18:28, 1 Дн. 12:18, Псал. 122:7, Мат. 10:12, Лука 10:5
7. Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.
8. Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.
Нем. 8:10, Јест. 9:18
9. И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.
10. А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.
Суд. 9:28, Псал. 73:7
11. Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
Суд. 8:5, Суд. 8:6
12. Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.
13. А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.
1 Сам. 27:2, 1 Сам. 30:24
14. Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.
15. А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.
16. Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.
2 Мој. 14:22, Јов 1:10, Зах. 2:5
17. Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.
18. Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
1 Мој. 32:13, 2 Сам. 17:28, Приче 18:16
19. И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.
1 Мој. 32:16
20. И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима
