1. Самуилова, глава 4
1. И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.
1 Сам. 7:12
2. А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.
3. И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.
4. И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.
2 Мој. 25:18, 4 Мој. 7:89, 1 Сам. 6:2, 1 Дн. 13:6, Псал. 80:1
5. А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.
6. А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.
7. И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.
8. Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.
9. Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
Суд. 13:1, 1 Сам. 12:9, 2 Сам. 10:12, 1 Дн. 19:13, 1 Кор. 16:13, Ефес. 6:10
10. И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.
3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25, Псал. 78:9, Псал. 78:62, Јер. 7:12, Јер. 26:6
11. И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.
1 Сам. 2:32, Псал. 78:60, Псал. 78:61, Псал. 78:64, Јер. 7:12
12. А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.
Ис.Н. 7:6, 2 Сам. 13:19, Нем. 9:1, Јов 2:12, Језек. 24:26
13. И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.
1 Сам. 1:9, 2 Сам. 18:24, Јер. 48:19
14. А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.
15. А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.
16. И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?
2 Сам. 1:4
17. А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.
Псал. 78:64
18. А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.
19. А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.
Јов 39:6
20. И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.
1 Мој. 35:17
21. Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.
Псал. 26:8, Псал. 78:61, Ос. 9:12
22. Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
