1. Самуилова, глава 8
1. А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
5 Мој. 16:18, Суд. 5:10, Суд. 10:4, Суд. 12:14
2. А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.
3. Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
2 Мој. 18:21, 5 Мој. 16:19, Псал. 15:5, Проп. 2:19, Јер. 22:15, 1 Тим. 3:3
4. Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
5. И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
5 Мој. 17:14, 1 Сам. 9:20, 1 Сам. 12:13, Дела 13:21
6. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
1 Сам. 15:11, Приче 3:5
7. А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
2 Мој. 16:8, 1 Сам. 10:19, 1 Сам. 12:17, Лука 10:16
8. Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
9. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
Јер. 11:6
10. И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
11. И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
5 Мој. 17:16, 1 Сам. 14:52, 1 Сам. 18:2, 2 Дн. 2:2, 2 Дн. 26:10
12. И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
13. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
14. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
1 Сам. 22:7, 1 Цар. 21:7
15. Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
1 Сам. 17:8
18. Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
Јов 27:9, Псал. 18:41, Приче 1:25, Иса. 1:15, Мих. 3:4, Лука 13:25
19. Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
Иса. 66:4, Јер. 44:16
20. Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
4 Мој. 27:17
21. А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
22. А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.
Ос. 13:11
