2. Царевима, глава 19
1. А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
Псал. 3:4, Псал. 3:8, Псал. 27:14, Псал. 37:5, Псал. 37:39, Псал. 55:16, Псал. 55:22, Приче 16:3, Иса. 37:1, Филиб. 4:6, 1 Пет. 5:6
2. И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом.
3. И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
4. Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.
2 Сам. 16:12, 2 Цар. 18:35, Псал. 50:21, Јаков 5:16
5. И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
6. И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.
2 Мој. 14:13, 2 Цар. 6:16, Иса. 37:6
7. Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
1 Сам. 23:27, Јов 4:9, Псал. 11:6
8. И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
2 Цар. 18:14
9. А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:
1 Сам. 23:27, Иса. 37:9
10. Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.
2 Цар. 18:5, Иса. 37:10, Иса. 37:14
11. Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?
12. Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару?
1 Мој. 11:31, Језек. 27:23
13. Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
2 Цар. 17:24, 2 Цар. 18:34
14. А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
Иса. 37:14
15. И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,
2 Мој. 25:22, 1 Сам. 4:4, Псал. 80:1, Псал. 96:5, Иса. 44:6
16. Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога.
2 Дн. 6:40, Псал. 31:2
17. Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове;
Иса. 10:10
18. И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше.
Псал. 115:4
19. И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.
Псал. 83:18
20. Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског.
Псал. 65:2
21. Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.
Јов 16:4, Псал. 22:7, Плач 2:13, Плач 2:15
