2. Царевима, глава 4
1. А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.
2 Мој. 21:2, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 15:12, 5 Мој. 15:18, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 2:5, 2 Цар. 2:7, Нем. 5:1, Нем. 5:13, Јер. 34:8, Јер. 34:17, Мат. 18:25
2. А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.
1 Цар. 17:12
3. А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.
4. Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.
5. И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.
6. А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.
Мат. 14:20
7. Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.
8. После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.
Ис.Н. 19:18, 1 Сам. 28:4, 2 Цар. 8:5
9. И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.
Приче 31:10
10. Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.
2 Цар. 4:21, Мат. 10:41, Мат. 25:40, Рим. 12:13, Јевр. 13:1
11. Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.
12. И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.
13. И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.
14. А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.
15. А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.
16. А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.
1 Мој. 18:10, 1 Мој. 18:14
17. И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.
18. И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;
19. И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.
20. И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.
21. Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.
22. Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.
