2. Самуилова, глава 15
1. А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.
2 Сам. 12:11, 1 Цар. 1:5, Приче 11:2
2. И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,
Приче 1:16
3. Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.
Приче 12:2
4. Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.
Суд. 9:29
5. И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.
Псал. 12:2
6. Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.
2 Сам. 15:13, Дан. 11:21, Рим. 16:18
7. А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.
2 Сам. 2:1
8. Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.
1 Мој. 28:20, 1 Сам. 1:11, 1 Сам. 16:2, 2 Сам. 13:38, Псал. 56:12
9. А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.
10. И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.
11. А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.
1 Мој. 20:5, 1 Сам. 9:13, Приче 14:15, Мат. 10:16, Рим. 16:18
12. А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.
Ис.Н. 15:51, Псал. 3:1, Псал. 41:9, Мих. 7:5
13. Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.
Суд. 9:3
14. А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.
2 Сам. 19:9, Псал. 3:1
15. А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.
16. И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.
2 Сам. 12:11, 2 Сам. 16:21, Псал. 3:1
17. И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.
18. А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.
2 Сам. 8:18, 2 Сам. 20:7
19. И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.
2 Сам. 18:2
20. Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.
1 Сам. 23:13
