4. Мојсијева, глава 14
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2 Мој. 13:17
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
5 Мој. 28:68, Псал. 106:25
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
Нем. 9:17, Псал. 78:12, Иса. 19:11, Иса. 30:4
5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
4 Мој. 20:6
6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
4 Мој. 13:28, 5 Мој. 10:15, 2 Сам. 15:25, 1 Цар. 10:9, Псал. 22:8, Псал. 147:10, Иса. 62:4
9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
1 Мој. 48:21, 2 Мој. 33:16, 4 Мој. 24:8, 5 Мој. 9:7, 5 Мој. 20:1, 5 Мој. 20:3, 2 Дн. 15:2, Иса. 41:10
10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
2 Мој. 16:10, 2 Мој. 17:4, 2 Мој. 24:16, 3 Мој. 9:23
11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
Псал. 78:22, Јован 12:37, Јевр. 3:8
12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
2 Мој. 32:10
13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9
14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
2 Мој. 15:14, Нем. 9:12
15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
Ис.Н. 7:9
17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
2 Мој. 34:7, Псал. 103:8, Псал. 145:8, Јона 4:2
19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
Рим. 11:22
20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.
Јер. 31:2, Јаков 5:16, 1 Јов. 5:14
21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
Псал. 72:19, Иса. 5:16, Иса. 6:4, Иса. 11:9, Језек. 18:3, Авак. 2:14, Откр. 11:15
