Књига о Рути
Глава 1
1. А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.
1 Мој. 12:10, 5 Мој. 28:38, Суд. 2:16, Суд. 17:8, 1 Цар. 18:2, Мих. 5:2
2. А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.
1 Мој. 35:19, Суд. 3:30
3. Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.
4. Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.
5. Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.
6. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
1 Мој. 28:20, 1 Мој. 48:15, 2 Мој. 4:31, 2 Мој. 16:4, 2 Мој. 16:6, Псал. 80:14, Псал. 104:14, Псал. 111:5, Псал. 132:15, Псал. 145:15, Приче 30:8, Иса. 55:10, Јер. 29:10, Соф. 2:7, Зах. 10:3, Мат. 6:11, Лука 1:68
7. И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.
8. Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
Ис.Н. 24:15, 2 Тим. 1:16
9. Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,
Рута 3:1
10. И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.
11. А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?
1 Мој. 38:11, 5 Мој. 25:5
12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,
13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.
Суд. 2:15, Јов 19:21, Псал. 32:4, Псал. 38:2, Псал. 39:9, Рим. 7:3
14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.
5 Мој. 4:4, 5 Мој. 10:20, Приче 17:17, Јован 6:66, Јевр. 10:39
15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.
Ис.Н. 24:15, Ис.Н. 24:19, Ис.Н. 24:21, Суд. 11:24
16. Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
17. Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
1 Сам. 3:17, 1 Сам. 20:13, 1 Цар. 2:23, 2 Цар. 6:31
18. А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.
Дела 21:14
19. Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?
Иса. 23:7, Плач 2:15, Мат. 21:10
20. А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.
Приче 14:10
21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.
1 Сам. 2:7, Јов 19:21
22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.
2 Мој. 9:31, Рута 2:6, 2 Сам. 21:9
