Судије, глава 8
1. А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.
Суд. 12:1, 2 Сам. 19:41, Приче 15:1
2. А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?
3. Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.
Суд. 7:24, Псал. 44:3, Приче 15:1, Рим. 12:3, Рим. 12:6
4. А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.
5. Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.
1 Мој. 33:17, Псал. 60:6
6. А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?
1 Сам. 25:11, 1 Цар. 20:11
7. А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.
8. И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.
1 Мој. 32:30
9. Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.
1 Цар. 22:27, Лука 12:45, 1 Сол. 5:2
10. А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.
Суд. 7:12
11. И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.
4 Мој. 32:35, Суд. 18:27, Приче 17:18, 1 Сол. 5:3
12. А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.
Псал. 83:11
13. И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.
14. И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.
15. Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?
16. И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.
17. И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.
1 Цар. 12:25
18. Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.
Суд. 4:6, Псал. 89:12
19. А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.
Рута 3:13
20. Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.
