U toj jednoj, naizgled bezazlenoj epizodi – kada uđete na zabavu odlučni da drugima budete podrška, a završite tako što svaki razgovor okrećete prema sebi – skriva se najdublja istina: vaša žudnja za pažnjom nije samo trenutna slabost, nego trag praznine koja je ostala kada ste zamijenili Očevu ljubav ljudskim odobravanjem. Upravo u tom trenutku, kada vas vaše riječi iznevjere, kada osjetite da vas nešto u vama gura da budete viđeni i prihvaćeni, postaje jasno da se borite ne sa okolinom, nego sa sopstvenom starom prirodom. A izazov koji stoji pred vama je ovaj: usudite li se priznati da taj unutrašnji nagon nije slučajnost, nego poziv da se vratite Izvoru koji jedini može ispuniti ono što od drugih uzalud pokušavate izvući?
