Избори
Једва чекам да по Србију па бидну ники избори. Т'г ће се Белиграђани и Пречани сету да од Бубањ поток понадоле живу ники Срби с'с добру душу, кратак памет и к'ко ги с'с малко л'гање и наплакување па мож' претупаш да гласају за теб.
Оно истин је, од к'д ни Американци, с'с све жуто сирење и Труманова јајца дадоше и туј демократију, ништо друго не работимо, с'лте се бирамо.
Ако победу Курте, јутре д'н се развикају Мурте:
"Искамо нови избори. Овија су били л'жовни. Курте су крали џакови с'с артишке од гласање, цепили наши плакати и тепали наши членови. Ене га Мита Џибра, још тресе с'с главу и моча у с'н, од тој тепање. Стануја је половин човек, неје ни за директора у нико нишко јавно предузеће".
И такој, а почне зборење по нишки сокаци, к'ко ће бидну избори, почну да дооду и белиградски политичари. Ајд што напраише к'лабал'к по нишки сокаци, него се размилеше и по села, к'ко у реквизицију да су пошли.
Јед'н дошеја да уз трубачи и печено јагње пресече сиџимку на нову ћуприју од три метра дугачку и пола метар широку, што га је Милисав, член на његову партију, правија пре три године, да преко њума претерује ђубре из кочину. Млого убаво беше. Збрало се цело село, и мушко и женско, и старо и младо. Ћерке на Милисава се премениле у народну ношњу. Једна држи погачу и сол а друга везено јаст'че с'с маказе.
Политичар се прекрсти, штрпну малко од погачу, топну гу у сол, па гу пол'к тури у уста. Штипну за образ најмлађо девојче на Милисава, узе маказе од јаст'че и пресече сиџимку на два места.
Сељаци почеше тапшају, деца да пуцају с'с прангије, кучики се разлајаше и све би било убаво, да се у тај ма' не омаче у поток деда Ванча, с'с све транспарент на којег је писувало СВИ У КОЛЕКТИВИЗАЦИЈУ. Остануја му још од Титино време, па га понеја.
Леле, погину човек, приврискаше жене, а овија млађеји стрчаше у поток да ваду деда Ванчу. Обезбеђење собали овога политичара на земљу и леже преко њег.
Овај нишки партијски поклисар раскопчаја кошуљу, раздрљија груди и вика: "Ич не берите гајле го-сн приседниче, ја ве варкам с'с јуначке голе груди".
На там, на овам, извадише деда Ванчу, очукаше политичара од прашину. Онај поклисар му обриса ципелке с'с марамче, јер у онај к'лаб'лк беше с'с италијанске ципелке настануја у кучећо лајно. Народ се умири, једино деда Ванча пцује па у црно заврзује.
"Говор, искамо говор", привикаше сељаци.
Политичар се накашља, удрви се, укрсти с'с очи, па поче:
"Браћо, ово је историјски тренутак. Захвањујући умећу наших неимара, захваљујући нашој најсавременијој технологији, захвањујући нашим научним достигнућима, а све под мудрим руководством наше владе и наше партије, данас смо спојили две обале, два света, две цивилизације. Ово је само један од капиталних објеката изграђених у последње време, што заједно са стотинама уговора о доброј намери, сврстава нашу земњу тамо где је сврстава. Југ Србије, а посебно Ниш су наши приоритети. Нема шта ви да идете у Европу, Европа има да дође у Ниш, ако није већ и дошла. Стрпите се браћо још двадесет-тридесет година док нам не отворе ова поглавња, ПРИЗРЕНСКА ЛИГА 1, 2 и 3, па да видимо шта тамо пише. Дотле, гласајте за нас и молите се Богу за наше здравље а ја вам чврсто обећавам, да ова влада никад неће да дозволи да на Ниш, из Габровачке реке, удари цунами".
Бравос, повикаше сељаци, алал на мајку што те је родила.
С'г се укачи на камен и онај поклисар на партију из нишку општину, да и он тури запршку на овој л'гање:
"Браћо убаво збори наш приседник. Јевропа је дошла у Ниш. Зар наша бања неје к'ко Рим, колосеум у бању, колосеум у Рим. А што бива к'д у Ниш врне киша? Ниш к'ко Венеција, с'лте ги нема гондоле. Мора да су ги однели овија алави из Паркинг сервис. Проодите ли кроз нишке катакомбе? Видите ли онија девојчики што стоју пред дућани, чекају и чуру тутун? Исто к'ко у Амстердам".
"Неће се смиримо, свртку не
