tekst: Viki V.
interpretacija: Anel Herzog Sivrija
NEMIR MOJ
I bijah mač pod rebro svoje
videh sever umesto juga
kišom često hodih
daleko beŠe duga
i tako ja divanim
iz dana u dan
čas putujem čas u bezdan ronim
lepo bi bilo da sa usana znam da čitam
ono što se odšuti da naslikam
haman ja tako divanim
u svet puno ne zalazim
i kad zađem...
ja isto ono tražim
ponovo u krug da rastekbirim
ima l' početka i kraja
vazda sam tu..ni tamo ni vamo
vagam između dva vremena
između dve reči
bivala sama ili ponehari u nekoj družini
ja i dalje tražim..tragam
znate l' šta?
naslućujete l' bar?
ja u svemu vidim znak
svaka nota..ili reč..misao
vodi me traženom
i deveram ti ja tako demirli duše....
deveram...
pa se ko potok izlijem..zašutim..zažmirim...
zapenim ustalasalo more..uspavanu pticu probudim
pa poletim
jedna reč mi malo..vinem se visoko
pod podnožje nebesko
pa se zarumenim..postidim se ogromnog svemira
postidim se male želje
onako detinje se nasmešim
pa velim
dobro došao svete..ja ne znam s koje sam planete
s kog kraja sam doletela
ali svete ja znam da sam tvoje dete
dete svemira puno nemira
