Pavle je student fizike koji, zbog drastičnog nedostatka nastavnika, prelazi s fakultetskih klupa pravo za katedru. Dok balansira između učenja i učionice, istražujemo kako se snalazi u ulozi koju je prihvatio gotovo bez pripreme.
Kako izgleda kada se „upadne“ u školu bez intervjua? Pavle opisuje poziv direktora i momentalni ulazak u razred jer „nemaju koga drugog“ .
Šta znači sistemski manjak – 217 upražnjenih mesta? Diskutujemo o tome kako brojka otvara vrata ali i stvara pritisak na mlade nastavnike .
Gde je granica između autoriteta i bliskosti? Pavle deli dilemu da želi biti „drug“, a ipak mora da drži disciplinu kroz upise i opomene
Može li konflikt da postane dijalog? Priča kako je svađu pretvorio u razgovor „na pola puta“, što je dovelo do win-win rešenja .
Šta motiviše izbor profesije? Čujemo kako ljubav prema fizici i sigurnost zaposlenja oblikuju njegove odluke
Napredak tokom sesije
Tokom razgovora Pavle prepoznaje da mu „buntovnik u glavi“ može biti pokretač, a ne prepreka. Umesto da se iscrpljuje u rigidnim pravilima, počinje da traži kreativne načine da poveže gradivo sa stvarnim životom i da grade odnose sa učenicima kroz međusobno razumevanje.
Korišćene tehnike
Aktivno slušanje & parafraziranje – da Pavle jasnije sagleda sopstvene misli i emocije.
Reflektovanje uloga – mapiranje pozicija „student–nastavnik“ kako bi uočio svoje snage i ograničenja.
Otvorena pitanja – usmerena na vrednosti i motivaciju, pomažu mu da definiše lične ciljeve u nastavi.
Epizoda otvara pitanje kako mladi profesionalci pronalaze svoje mesto u haotičnom sistemu obrazovanja i poziva vas da razmislite: gde vi povlačite liniju između prilagođavanja sistemu i očuvanja autentičnosti?
Sadržaj podkasta ne predstavlja stručni savet, već otvoreni dijalog o ličnim iskustvima i razumevanju međuljudskih odnosa.
