Još od svoje petnaeste godine, čitavu deceniju, Filip Vukša se sa neiscrpnom strašću bori za lepši Beograd, ukazujući nadležnima na brojne propuste u funkcionisanju grada. Njegovu borbu sa institucijama mnogi doživljavaju kao donkihotovsku, ali on zadovoljenje pronalazi u svakom, i najmanjem, pomaku ka boljem i lepšem Beogradu.
