Septembar je 2019. godine. Do pre nekoliko godina septembar mi je uvek bio asocijacija na jesen i vreme kada treba da se oprostimo od leta. To septembarsko toplo jutro bilo je već četvrti put da ovaj mesec u Istanbulu i dalje smatram letom. Dok sam pakovala poslednje dokaze da sam nekada živela u ovom gradu i opraštala se sa nadrealnim scenama i likovima iz carigradskih sokaka, u mislima mi je ipak bila samo jedna ulica: Meclis-i Mebusan broj 85. Uputila sam se tamo, prema “Zidu srama”.
