Tesko da postoji sporija grupa u muzickoj industriji. Za trideset godina objavili su svega cetiri albuma. Njihove pesme odisu jedinstvenom romantikom koja nikada ne prelazi u kic. Imaju fenomenalan osecaj za melodiju, zbog cega im se kriticari i drugi muzicari dive. Ostvarili su solidan komercijalni uspeh, ali mnogi zapravo ne znaju ko su oni. A oni su Blue Nile.
Blue Nile su poceli sa radom jos 1981 u Glazgovu kao trio koji su cinili Paul Buchanan, Robert Bell i Paul Joseph Moore. Bell i Buchanan su prethodno vec radili zajedno u bendu Night by Night, koji je u Glazgovu imao svoju malobrojnu ali vernu publiku. Posto nisu mogli da objave plocu, osnovali su sopstvenu diskografsku kucu, promenili ime u Blue Nile i objavili singl "I Love This Life".
Stvari su krenule na bolje kada je jedan lokalni proizvodjac hi-fi opreme ponudio grupi da napravi muziku koja ce demonstrirati njegove luksuzne audio uredjaje. Firma je bila toliko odusevljena krajnjim rezultatom da je osnovala svoju diskografsku kucu samo da bi objavila prvi album Blue Nile - A Walk Across The Rooftops 1983.
Paul Buchanan je jednom prilikom rekao da ranije pomenuti proizvodjac hi-fi opreme, Linn Electronics, nije bio prava diskografska kuca, kao sto ni Blue Nile nisu bili pravi bend. Ipak, njihov debi album je dobio pozitivne ocene kritike i privukao paznju muzickih TV kanala. Tako je kanal Music Box poceo da vrti spotove za pesme Stay i Tinseltown in the Rain i tako doprineo da karijera Blue Nile krene uzlaznom putanjom.
Blue Nile su odbacili kompletan materijal za drugi album i krenuli ponovo na posao. Rezultat je bio ploca Hats iz 1989, koja je odusevila kritiku. Album posvecen ljubavnim usponima i padovima dobio je pet zvezdica u magazinu Q i stigao do 12. mesta britanske liste.
Jedan od fanova Blue Nile bila je i cuvena Rickie Lee Jones, koja je grupu pozvala da je prati na svetskoj turneji 1990. Ona je kasnije snimila sa grupom snimila i novu verziju njihove pesme Easter Parade. Dve godine kasnije, Blue Nile su gostovali na debi albumu zemljakinje iz Skotske, Annie Lennox, Diva. Napisali su za nju jednu pesmu, a on im je uzvratila par godina kasnije tako sto je obradu njihove The Downtown Lights stavila na svoj drugi album.
Slusate Blue Nile na Studiju B. Ovaj bend iz Skotske se moze nazvati jednim od najsporijih u muzickoj industriji. Tako im je trebalo da sedam godina da zavrse rad na trecem albumu, Peace at Last, koji su konacno objavili 1996.
Peace at Last, treci album za Blue Nile, doneo je velike promene u zvuku grupe, kojim je sada dominirala Buchananova akusticna gitara. Album je dobio podeljene ocene kritike i nije zabelezio veci komercijalni uspeh.
Blue Nile su nastavili sa velikim pauzama izmedju albuma. Tako su svoj cetvrti album, High, objavili 2004, osam godina nakon prethodnog. Ovaj album dospeo je do desetog mesta britanske liste, sto je bio najveci komercijalni uspeh za Blue Nile. Nakon sto su neko vreme ziveli po drugim zemljama, clanovi Blue Nile su se vratili u rodnu Skotsku i ovaj album snimili u Glazgovu i to za malu, nezavisnu diskografsku kucu Sanctuary.
Dosledni svom neobaveznom pristupu muzickom biznisu, Blue Nile nikada nisu pratili objavljivanje svojih albuma velikim turnejama, niti su publiku obavestavali da li jos uvek postoje ili ne. Buchanan i Bell su 2006 odrzali turneju po Engleskoj i Skotskoj, na kojoj su svirali pesme Blue Nile ali ne pod tim imenom i sa izmenjenom postavom. Kada je nesto kasnije objavljeno da jedan od originalnih clanova, Paul Moore, nije vise u grupi, Buchanan i Bell su saopstili da ne zele da koriste ime Blue Nile iz postovanja prema njemu.
U septembru 2010 Alan Brown je objavio biografiju grupe Blue Nile, ‘Nileism - the strange course of The Blue Nile'. On je izmedju ostalog tu napisao da clanovi grupe vec godinama nisu u kontaktu i da se slobodno moze reci da se bend raspao. Buchanan je istovremeno izrazio nadu da ce grupa naci nacina da se okupi i snimi peti album. U medjuvremenu, Buchanan je upravo ovih dana objavio solo album Mid-Air na sopstvenoj etiketi Newsroom Records.
