U ovoj emisiji obicno predstavljam izvodjace koji su u rock muziku doneli nesto novo i neobicno. To je i slucaj sa zvezdama vecerasnje emisije, ali u malo drugacijem smislu. Ovaj bend je revolucionaran po tome sto je u rock muziku vratio njen najvazniji osnovni sastojak - dobar provod. Oni su bili nepretenciozni i ne mnogo originalni, ali uvek svesni da je muzika tu pre svega da pruzi dobro raspolozenje. I bas zbog toga su vazni. Oni su iz Engleske i zovu se Faces.
Clanovi grupe koja ce kasnije postati Faces prvi put se okupili u maju 1969. pod imenom Quiet Melon. U tu postavu usli su Ronnie Wood i Rod Stewart, koji su tada bili clanove popularne grupe Jeffa Becka. Njih dvojica ce ubrzo napustiti Becka i posvetiti se u potpunosti novoj grupi, koja ce malo kasnije postati Small Faces i kasnije samo Faces. Ipak, debi album Faces u Americi je objavljen pod imenom Small Faces.
U periodu od 1970 do 1975 Faces su bili jedna od najtrazenijih koncertnih atrakcija na svetu. Obisli su vise puta Britaniju, SAD, Evropu, Japan, Australiju i Novi Zeland. Imali su velike hitove sa pesmama "Had Me a Real Good Time", "Stay With Me", "Cindy Incidentally" i "Pool Hall Richard". Ipak, pevac Rod Stewart je belezio mnogo veci uspeh u svojoj solo karijeri, sto je dovelo do trzavica u grupi. Jedan od clanova iz originalne postave, Ronnie Lane, napustio je bend 1973.
Faces su objavili ukupno svega cetiri albuma, od koji je poslednji bio "Ooh La La" iz 1973. To je i jedini njihov album koji je stigao do vrha britanske top liste. U Americi su najveci uspeh, sesto mesto, imali sa prethodnim albumom "The Nod Is As Good As A Wink... To A Blind Horse".
1974 Faces su objavili zivi album "Coast to Coast: Overture and Beginners", koji je kritika ocenila kao lose snimljen i promisljen. Grupa je pocela da radi na novom studijskom albumu ali je entuzijazam ubrzo ispario. Objavljen je samo singl "You Can Make Me Dance, Sing or Anything" nakon kojeg je Ronnie Wood presao u The Rolling Stones. Razlike izmedju Roda Stewarta i ostalih clanova benda ubzro su ponovo isplivale na povrsinu i grupa je u decembru 1975 saopstila da prestaje sa radom.
Nakon raspada Ronnie Wood je postao stalni clan Rolling Stonesa, Ronnie Lane je pokrenuo relativno uspesnu solo karijeru, koju je kasnije prekinuo zbog bolesti, ostali clanovi su nastavili da se bave muzikom, a najveci uspeh zabelezio je Rod Stewart kao solista.
Faces su se ponovo okupili 1986 kada su nastupili kao specijalni gosti na koncertu Roda Stewarta u Londonu. Slicna neformalna okupljanja usledila su jos nekoliko puta, ali samo za po koji izolovani nastup. U par navrata, umesto Stewarta kao pevac je nastupao Mick Hucknall iz Simply Red. Pre dve godine pridruzio im se i Glen Matlock iz Sex Pistols za seriju nastupa po festivalima.
Kao sto sam rekao na pocetku, Faces nisu mozda na prvi pogled bili inovativni, ali su imali presudan uticaj na generacije rockera, pre svega zahvaljujuci svom odnosu prema rock'n'rollu. Damned, Sex Pistols, Replacements, Pearl Jam, Guns'n'Roses ili The Black Crowes samo su neki od bendova koji navode Faces kao svoje velike uzore. U vreme kada je rock poceo sebe preozbiljno da shvata i kada su se mnogi rockeri okrenuli simfonijama, Faces su insistirali na dobrom provodu, picu i jednostavnim melodijama.
