07. Septembar - James
Njihove pesme su kao himne, a koncerti ekstaticna slavlja zivota. Uneli su folk muziku na britansku indie scenu tokom ’80-ih. Od pocetka su ih pratili pehovi zbog kojih nikada nisu postali zaista veliki rock bend, iako su cesto bili na samo jedan korak od prave svetske slave. Oni su iz Mancestera i zovu se James.
James su se okupili uMancesteru 1982 kada je Paul Gilbertson ubedio drugara Jima Glennieja da kupi bas gitaru i sa njim formira bend. Ubrzo im se pridruzio bubnjar Gavan Whelan. Promenili su u kratkom roku nekoliko imena i pevaca dok u jednoj studentskoj diskoteci nisu upoznali Tima Bootha. U toj postavi su uspeli da ugovore nastup u tada kultnom klubu u Mancesteru, Hacijendi, gde ih je video vlasnik diskografske kuce Factory, Tony Wilson, koji im je ponudio ugovor za album. Grupa se odlucila samo za maksi singl, koji su vodeci britanski muzicki listovi proglasili za singl nedelje, nakon cega je usledila turneja sa The Smiths.
Iako ih je stampa vrlo brzo proglasila za Sledecu Veliku Stvar, James nisu uspeli brzo da zabeleze uspeh. Gitarista Gilbertson je imao ozbiljne probleme sa drogama, zbog cega su ga ostali clanovi benda zamolili da ode. Glennie i Booth su usli u jednu versku sektu, koja im je nametnula stroga pravila i na taj nacin ugrozila stabilnost benda.
Drugi singl grupe, James II, takodje je dobio odlicne kritike i doneo bendu naslovnu stranu u magazinu NME. Factory je hteo da grupa sto pre objavi album, ali su James smatrali da je ta diskografska kuca previse opsednuta imidzom, pa su presli u kompaniju Sire, za koju su 1986 objavili prvo jedan singl, a zatim i album Stutter.
Prvi album grupe James, Stutter, stigao je samo do 68. mesta britanske liste. U nameri da poprave situaciju i zadovolje diskografsku kucu, James su zatim snimili nesto manje radikalan album pod nazivom Strip-mine, ali je diskografska kuca trazila potpuno novi remiks, pristupacniji komercijalnim radio stanicama. Album je konacno objavljen u septembru 1988 i dosao je tek do 90. mesta na listi. James su zbog toga napustili diskografsku kucu i, totalno dekintirani, ucestvovali u medicinskim eskperimentima u lokalnoj bolnici u Mancesteru da bi preziveli. Tako su se kasnije pojavili u jednom dokumentarom filmu o rock zvezdama koje jedva prezivljavaju.
Iako im je na top listama i racunima u banci islo veoma tesko, James su izgradili reputaciju koncertne atrakcije i stekli solidnu publiku. Majice sa logom grupe su u Mancesteru postale obavezni modni detalj. Grupa je onda uzela zajam iz banke i sama sebi finansirala album uzivo One Man Clapping, koji je dosao do vrha nezavisne liste i tako ponovo izazvao interesovanje medija za James.
Stvari su za James krenule nabolje dolaskom novih clanova u grupu i objavljivanjem singlova Sit Down i Come Home. Grupa je snimila treci album, Gold Mother, za diskografsku kucu Rough Trade. Posto ta kompanija nije mnogo verovala u uspeh ploce, James su otkupili svoj album i odneli ga u kompaniju Fontana u nadi da ce tu dobiti podrsku kakvu su verovali da zasluzuju.
U vreme kada su James objavili treci album, Gold Mother, Britanijom je vladala tzv. Madchester groznica. Citav niz indie bendova iz Mancestera koji su prigrlili plesnu muziku probio je lokalne okvire i zaposeo top liste. Na tom talasu su i James ostvarili ogroman uspeh sa albumom Gold Mother.
Slusate James na Studiju B. I naredni album grupe, Seven iz 1992, odlicno je prosao. Bend je poceo da izaziva interesovanje publike i u Sjedinjenim Drzavama, a svoju novostecenu slavu zapecatio je koncertom pred 30,000 ljudi u Engleskoj.
Nakon turneje na kojoj su nastupali kao predgrupa Neilu Youngu, James su 1993 snimili dva albuma sa cuvenim producentom Brianom Enoom. Jedan je bio konvencionalni Laid, a drugi, eksperimentalni Wah Wah. Laid je doprineo da se James konacno probiju i u Americi.
Nakon daljih promena u sastavu, problema sa neplacenim porezom i Boothove ambicije da snimi album sa kompozitorom Angelom Badalamentijem, James su na scenu vratili 1997, jos jednim uspesnim albumom - Whiplash i singlom She's a Star.
Nakon jos dva, relativno neuspesna albuma, Millionaires i Pleased To Meet You James su odlucili da se razidju, pre svega zbog zelje pevaca Tima Bootha da se posveti solo karijeri i ne-muzickim projektima.
James su se ponovo okupili 2007 i jos uvek uspesno nastupaju pre svega po velikim festivalima. Objavili su povratnicki album Hey Ma i zatim, pre dve godine, dva mini albuma The Night Before i The Morning After.
