Preuzeli su punk filozofiju i napravili uspesan spoj indie estetike i komercijalnog popa. Smatraju ih zacetnicima tipicno britanskog pravca koji ce novinari kasnije nazvati shoegazing. Istovremeno su i jedan od pionira Britpopa. Njihovu formulu: glasne gitare i tihi vokali kasnije ce preuzeti mnogi drugi. Oni su iz Londona i zovu se Lush.
Lush su poceli da sviraju zajedno 1987, ali pod imenom The Baby Machines, i u sastavu Meriel Barham na vokalima, Emma Anderson gitara i Miki Berenyi gitare, Steve Rippon bas i Chris Acland bubnjevi. Anderson i Berenyi su drugarice od mnogo pre. Njih dve su pocetkom ’80-ih pravile fanzin Alphabet Soup.
Lush su prvi nastup pod tim imenom odrzali 1988 u jednom malom klubu u Londonu. Barham je ubrzo napustio bend, a Emma Anderson i Miki Berenyi su osim gitara preuzele i vokalne duznosti.
Emma Anderson je jednom prilikom izjavila da su Lush preuzeli punk filozofiju i posli od ideje - ako drugi mogu, sto ne bi i mi. Jako glasne gitare, relativno tihi vokali. Vokali su bili tihi zato sto su Ema i Miki zapravo bile opterecene time da ne zvuce dobro i stalno su utisavale vokale.
Glasne gitare i tihi vokali bili su odlican recept da Lush dobiju ugovor sa kultnom britanskom nezavisnom diskografskom kucom 4AD 1989. Njihovo prvo izdanje bio je mini album Scar, koji je odusevio kriticare. Publika je isto bila odusevljena, pre svega zahvaljujuci upecatljivim koncertima grupe.
Lush su vrlo brzo postali miljenici muzicke stampe u Britaniji, koja je o njima pisala skoro svakodnevno. Problem je bio kako opisati njihov zvuk i stil. A onda se neko setio da to nazove "shoegazing" - buljenje u sopstvene cipele, sto je zapravo bio odlican opis zivih nastupa grupa poput Lush, gde niko nije mario za scenski nastup, akrobacije, komunikaciju sa publikom i slicne showbusiness trikove.
Grupa je 1990 objavila EP Mad Love, koji je producirao Robin Guthrie iz Cocteau Twins. Usledio je i singl "Sweetness and Light". Oba singla, kao i mini LP Scar, kasnije ce se naci zajedno na albumu Gala. Grupa je u to vreme snimila i nastup za BBC-jevog Johna Peela.
Lush su probili lokalne indie okvire pre svega zahvaljujuci intenzivnim turnejama sirom sveta, najvise u Japanu i Sjedinjenim Drzavama. Prvi album sa novim pesmama objavili su 1992. Album nazvan Spooky ponovo je producirao Robin Guthrie iz Cocteau Twins. Glasne gitare obojene efektima neminovno su dovele do poredjenja dve grupe. Kriticari bas zbog toga nisu bili odusevljeni. Tako su nekli primetili da je Guthrie svojom produkcijom udaljio Lush od njihove prvobitne punk vizije. Ipak, album se dobro prodavao i stigao je do 7. mesta na zvanicnoj britanskoj listi.
Uprkos ne bas sjajnim kritikama, Lush su kao sto sam rekao uspeli da osvoje publiku kako kod kuce u Britaniji, tako i drugde. Tome je doprinelo i njihovo pojavjivanje na tada kultnom americkom festivalu Lollapalooza u organizaciji Perryja Farrella iz Jane’s Addiction i Porno for Pyros.
Za produkciju sledeceg albuma, Lush su se obratili Bob Mould iz Husker Du ali od toga nije na kraju bilo nista. Mould je kasnije izjavio da je odustao kad je shvatio da njegov izbor pesama dovodi do svadja u grupi. Album Split je na kraju objavljen 1994 i doneo je jednostavniji, ogoljeniji zvuk od prethodnog. Mozda bas zato nije doziveo uspeh prethodnika.
U vreme izlaska albuma Split Lush su u usli u istoriju britanske diskografske industrije zbog odluke da u istom danu objave dva singla, "Hypocrite" i "Desire Lines". Bili su prvi izvodjac ikada koji je urado tako nesto. Trik medjutim nije doneo komercijalni uspeh, s obzirom da nijedan ni drugi singl nisu usli medju prvih 40 na top listi.
Nakon izlaska dugog albuma, Lush su se, po savetu menadzera, okrenuli americkom trzistu ali tamo nisu uspeli da naprave ozbiljniji proboj. Nakon toga su morali da otkazu i turneje po Britaniji i Japanu.
1996. Lush su objavili treci i poslednji album, Lovelife. Ta ploca im je donela najveci komercijalni uspeh u karijeri, mozda najvise zbog toga sto je izasla u trenutku kada je tzv. Britpop bio na vrhuncu popularnosti. Album je doneo hit singlove "Ladykillers" i "Single Girl" a u pesmi “Ciao”, gostovao je Jarvis Cocker iz Pulp.
Taman kada je izgledao da su Lush poceli da zive novi, mnogo uspesniji zivot nego pre, doslo je do tragedije. Bubnjar Chris Acland je u oktobru 1996 izvrsio samoubistvo. Posle duze pauze, Lush su nastavili da rade jos neko vreme, da bi u februaru 1988 objavili da se razilaze.
Nakon raspada, Miki Berenyi se posvetila novinarstvu, a Emma Anderson je formirala bend Sing-Sing, sa kojim je objavila dva albuma. Bend je raspusten pre cetiri godine. Basista Phil King je neko vreme svirao sa The Jesus and Mary Chain, a sada radi u jednom muzickom magazinu.
