Shows
Мој изборhe-sr- 1 Moj. 6 -Nevaljalstvo ljudi. Noje. Objavljenje potopa. Građenje kovčega.הפרק 6
ויהי כי החל האדם לרב על פני האדמה ובנות ילדו להם׃
2 ויראו בני האלהים את בנות האדם כי טבת הנה ויקחו להם נשים מכל אשר בחרו׃
3 ויאמר יהוה לא ידון רוחי באדם לעלם בשגם הוא בשר והיו ימיו מאה ועשרים שנה׃
4 הנפלים היו בארץ בימים ההם וגם אחרי כן אשר יבאו בני האלהים אל בנות האדם וילדו להם המה הגברים אשר מעולם אנשי השם׃
5 וירא יהוה כי רבה רעת האדם בארץ וכל יצר מחשבת לבו רק רע כל היום׃
6 וינחם יהוה כי עשה את האדם בארץ ויתעצב אל לבו׃
7 ויאמר יהוה אמחה את האדם אשר בראתי מעל פני האדמה מאדם עד בהמה עד רמש ועד עוף השמים כי נחמתי כי עשיתם׃
8 ונח מצא חן בעיני יהוה׃
9 אלה תולדת נח נח איש צדיק תמים היה בדרתיו את האלהים התהלך נח׃
10 ויולד נח שלשה בנים את שם את חם ואת יפת׃
11 ותשחת הארץ לפני האלהים ותמלא הארץ חמס׃
12 וירא אלהים את הארץ והנה נשחתה כי השחית כל בשר את דרכו על הארץ׃
13 ויאמר אלהים לנח קץ כל בשר בא לפני כי מלאה הארץ חמס מפניהם והנני משחיתם את הארץ׃
14 עשה לך תבת עצי גפר קנים תעשה את התבה וכפרת אתה מבית ומחוץ בכפר׃
15 וזה אשר תעשה אתה שלש מאות אמה ארך התבה חמשים אמה רחבה ושלשים אמה קומתה׃
16 צהר תעשה לתבה ואל אמה תכלנה מלמעלה ופתח התבה בצדה תשים תחתים שנים ושלשים תעשה׃
17 ואני הנני מביא את המבול מים על הארץ לשחת כל בשר אשר בו רוח חיים מתחת השמים כל אשר בארץ יגוע׃
18 והקמתי את בריתי אתך ובאת אל התבה אתה ובניך ואשתך ונשי בניך אתך׃
19 ומכל החי מכל בשר שנים מכל תביא אל התבה להחית אתך זכר ונקבה יהיו׃
20 מהעוף למינהו ומן הבהמה למינה מכל רמש האדמה למינהו שנים מכל יבאו אליך להחיות׃
21 ואתה קח לך מכל מאכל אשר יאכל ואספת אליך והיה לך ולהם לאכלה׃
22 ויעש נח ככל אשר צוה אתו אלהים כן עשה׃2020-09-2504 minМој изборhe-sr- 1 Moj. 5 - Spisak plemena patrijaraha od Adama do Noja
הפרק 5
זה ספר תולדת אדם ביום ברא אלהים אדם בדמות אלהים עשה אתו׃
2 זכר ונקבה בראם ויברך אתם ויקרא את שמם אדם ביום הבראם׃
3 ויחי אדם שלשים ומאת שנה ויולד בדמותו כצלמו ויקרא את שמו שת׃
4 ויהיו ימי אדם אחרי הולידו את שת שמנה מאת שנה ויולד בנים ובנות׃
5 ויהיו כל ימי אדם אשר חי תשע מאות שנה ושלשים שנה וימת׃
6 ויחי שת חמש שנים ומאת שנה ויולד את אנוש׃
7 ויחי שת אחרי הולידו את אנוש שבע שנים ושמנה מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
8 ויהיו כל ימי שת שתים עשרה שנה ותשע מאות שנה וימת׃
9 ויחי אנוש תשעים שנה ויולד את קינן׃
10 ויחי אנוש אחרי הולידו את קינן חמש עשרה שנה ושמנה מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
11 ויהיו כל ימי אנוש חמש שנים ותשע מאות שנה וימת׃
12 ויחי קינן שבעים שנה ויולד את מהללאל׃
13 ויחי קינן אחרי הולידו את מהללאל ארבעים שנה ושמנה מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
14 ויהיו כל ימי קינן עשר שנים ותשע מאות שנה וימת׃
15 ויחי מהללאל חמש שנים וששים שנה ויולד את ירד׃
16 ויחי מהללאל אחרי הולידו את ירד שלשים שנה ושמנה מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
17 ויהיו כל ימי מהללאל חמש ותשעים שנה ושמנה מאות שנה וימת׃
18 ויחי ירד שתים וששים שנה ומאת שנה ויולד את חנוך׃
19 ויחי ירד אחרי הולידו את חנוך שמנה מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
20 ויהיו כל ימי ירד שתים וששים שנה ותשע מאות שנה וימת׃
21 ויחי חנוך חמש וששים שנה ויולד את מתושלח׃
22 ויתהלך חנוך את האלהים אחרי הולידו את מתושלח שלש מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
23 ויהי כל ימי חנוך חמש וששים שנה ושלש מאות שנה׃
24 ויתהלך חנוך את האלהים ואיננו כי לקח אתו אלהים׃
25 ויחי מתושלח שבע ושמנים שנה ומאת שנה ויולד את למך׃
26 ויחי מתושלח אחרי הולידו את למך שתים ושמונים שנה ושבע מאות שנה ויולד בנים ובנות׃
27 ויהיו כל ימי מתושלח תשע וששים שנה ותשע מאות שנה וימת׃
28 ויחי למך שתים ושמנים שנה ומאת שנה ויולד בן׃
29 ויקרא את שמו נח לאמר זה ינחמנו ממעשנו ומעצבון ידינו מן האדמה אשר אררה יהוה׃
30 ויחי למך אחרי הולידו את נח חמש ותשעים שנה וחמש מאת שנה ויולד בנים ובנות׃
31 ויהי כל ימי למך שבע ושבעים שנה ושבע מאות שנה וימת׃
32 ויהי נח בן חמש מאות שנה ויולד נח את שם את חם ואת יפת׃2020-09-2504 minМој изборhe-sr- 1 Moj. 4 - Adamovi sinovi. Kajin ubija brata svojega. Njihovi potomci.
הפרק 4
והאדם ידע את חוה אשתו ותהר ותלד את קין ותאמר קניתי איש את יהוה׃
2 ותסף ללדת את אחיו את הבל ויהי הבל רעה צאן וקין היה עבד אדמה׃
3 ויהי מקץ ימים ויבא קין מפרי האדמה מנחה ליהוה׃
4 והבל הביא גם הוא מבכרות צאנו ומחלבהן וישע יהוה אל הבל ואל מנחתו׃
5 ואל קין ואל מנחתו לא שעה ויחר לקין מאד ויפלו פניו׃
6 ויאמר יהוה אל קין למה חרה לך ולמה נפלו פניך׃
7 הלוא אם תיטיב שאת ואם לא תיטיב לפתח חטאת רבץ ואליך תשוקתו ואתה תמשל בו׃
8 ויאמר קין אל הבל אחיו ויהי בהיותם בשדה ויקם קין אל הבל אחיו ויהרגהו׃
9 ויאמר יהוה אל קין אי הבל אחיך ויאמר לא ידעתי השמר אחי אנכי׃
10 ויאמר מה עשית קול דמי אחיך צעקים אלי מן האדמה׃
11 ועתה ארור אתה מן האדמה אשר פצתה את פיה לקחת את דמי אחיך מידך׃
12 כי תעבד את האדמה לא תסף תת כחה לך נע ונד תהיה בארץ׃
13 ויאמר קין אל יהוה גדול עוני מנשא׃
14 הן גרשת אתי היום מעל פני האדמה ומפניך אסתר והייתי נע ונד בארץ והיה כל מצאי יהרגני׃
15 ויאמר לו יהוה לכן כל הרג קין שבעתים יקם וישם יהוה לקין אות לבלתי הכות אתו כל מצאו׃
16 ויצא קין מלפני יהוה וישב בארץ נוד קדמת עדן׃
17 וידע קין את אשתו ותהר ותלד את חנוך ויהי בנה עיר ויקרא שם העיר כשם בנו חנוך׃
18 ויולד לחנוך את עירד ועירד ילד את מחויאל ומחייאל ילד את מתושאל ומתושאל ילד את למך׃
19 ויקח לו למך שתי נשים שם האחת עדה ושם השנית צלה׃
20 ותלד עדה את יבל הוא היה אבי ישב אהל ומקנה׃
21 ושם אחיו יובל הוא היה אבי כל תפש כנור ועוגב׃
22 וצלה גם הוא ילדה את תובל קין לטש כל חרש נחשת וברזל ואחות תובל קין נעמה׃
23 ויאמר למך לנשיו עדה וצלה שמען קולי נשי למך האזנה אמרתי כי איש הרגתי לפצעי וילד לחברתי׃
24 כי שבעתים יקם קין ולמך שבעים ושבעה׃
25 וידע אדם עוד את אשתו ותלד בן ותקרא את שמו שת כי שת לי אלהים זרע אחר תחת הבל כי הרגו קין׃
26 ולשת גם הוא ילד בן ויקרא את שמו אנוש אז הוחל לקרא בשם יהוה׃2020-09-2504 minМој изборhe - sr - 1 Moj. 3 - Prvi grijeh, prokletstvo i obricanje.
הפרק 3
והנחש היה ערום מכל חית השדה אשר עשה יהוה אלהים ויאמר אל האשה אף כי אמר אלהים לא תאכלו מכל עץ הגן׃
2 ותאמר האשה אל הנחש מפרי עץ הגן נאכל׃
3 ומפרי העץ אשר בתוך הגן אמר אלהים לא תאכלו ממנו ולא תגעו בו פן תמתון׃
4 ויאמר הנחש אל האשה לא מות תמתון׃
5 כי ידע אלהים כי ביום אכלכם ממנו ונפקחו עיניכם והייתם כאלהים ידעי טוב ורע׃
6 ותרא האשה כי טוב העץ למאכל וכי תאוה הוא לעינים ונחמד העץ להשכיל ותקח מפריו ותאכל ותתן גם לאישה עמה ויאכל׃
7 ותפקחנה עיני שניהם וידעו כי עירמם הם ויתפרו עלה תאנה ויעשו להם חגרת׃
8 וישמעו את קול יהוה אלהים מתהלך בגן לרוח היום ויתחבא האדם ואשתו מפני יהוה אלהים בתוך עץ הגן׃
9 ויקרא יהוה אלהים אל האדם ויאמר לו איכה׃
10 ויאמר את קלך שמעתי בגן ואירא כי עירם אנכי ואחבא׃
11 ויאמר מי הגיד לך כי עירם אתה המן העץ אשר צויתיך לבלתי אכל ממנו אכלת׃
12 ויאמר האדם האשה אשר נתתה עמדי הוא נתנה לי מן העץ ואכל׃
13 ויאמר יהוה אלהים לאשה מה זאת עשית ותאמר האשה הנחש השיאני ואכל׃
14 ויאמר יהוה אלהים אל הנחש כי עשית זאת ארור אתה מכל הבהמה ומכל חית השדה על גחנך תלך ועפר תאכל כל ימי חייך׃
15 ואיבה אשית בינך ובין האשה ובין זרעך ובין זרעה הוא ישופך ראש ואתה תשופנו עקב׃
16 אל האשה אמר הרבה ארבה עצבונך והרנך בעצב תלדי בנים ואל אישך תשוקתך והוא ימשל בך׃
17 ולאדם אמר כי שמעת לקול אשתך ותאכל מן העץ אשר צויתיך לאמר לא תאכל ממנו ארורה האדמה בעבורך בעצבון תאכלנה כל ימי חייך׃
18 וקוץ ודרדר תצמיח לך ואכלת את עשב השדה׃
19 בזעת אפיך תאכל לחם עד שובך אל האדמה כי ממנה לקחת כי עפר אתה ואל עפר תשוב׃
20 ויקרא האדם שם אשתו חוה כי הוא היתה אם כל חי׃
21 ויעש יהוה אלהים לאדם ולאשתו כתנות עור וילבשם׃
22 ויאמר יהוה אלהים הן האדם היה כאחד ממנו לדעת טוב ורע ועתה פן ישלח ידו ולקח גם מעץ החיים ואכל וחי לעלם׃
23 וישלחהו יהוה אלהים מגן עדן לעבד את האדמה אשר לקח משם׃
24 ויגרש את האדם וישכן מקדם לגן עדן את הכרבים ואת להט החרב המתהפכת לשמר את דרך עץ החיים׃
2020-09-2504 minМој изборhe-sr- 1 Moj. 2 - Čovjek u raju. Božja zapovijest. Stvaranje žene: brak.
הפרק 2
ויכלו השמים והארץ וכל צבאם׃
2 ויכל אלהים ביום השביעי מלאכתו אשר עשה וישבת ביום השביעי מכל מלאכתו אשר עשה׃
3 ויברך אלהים את יום השביעי ויקדש אתו כי בו שבת מכל מלאכתו אשר ברא אלהים לעשות׃
4 אלה תולדות השמים והארץ בהבראם ביום עשות יהוה אלהים ארץ ושמים׃
5 וכל שיח השדה טרם יהיה בארץ וכל עשב השדה טרם יצמח כי לא המטיר יהוה אלהים על הארץ ואדם אין לעבד את האדמה׃
6 ואד יעלה מן הארץ והשקה את כל פני האדמה׃
7 וייצר יהוה אלהים את האדם עפר מן האדמה ויפח באפיו נשמת חיים ויהי האדם לנפש חיה׃
8 ויטע יהוה אלהים גן בעדן מקדם וישם שם את האדם אשר יצר׃
9 ויצמח יהוה אלהים מן האדמה כל עץ נחמד למראה וטוב למאכל ועץ החיים בתוך הגן ועץ הדעת טוב ורע׃
10 ונהר יצא מעדן להשקות את הגן ומשם יפרד והיה לארבעה ראשים׃
11 שם האחד פישון הוא הסבב את כל ארץ החוילה אשר שם הזהב׃
12 וזהב הארץ ההוא טוב שם הבדלח ואבן השהם׃
13 ושם הנהר השני גיחון הוא הסובב את כל ארץ כוש׃
14 ושם הנהר השלישי חדקל הוא ההלך קדמת אשור והנהר הרביעי הוא פרת׃
15 ויקח יהוה אלהים את האדם וינחהו בגן עדן לעבדה ולשמרה׃
16 ויצו יהוה אלהים על האדם לאמר מכל עץ הגן אכל תאכל׃
17 ומעץ הדעת טוב ורע לא תאכל ממנו כי ביום אכלך ממנו מות תמות׃
18 ויאמר יהוה אלהים לא טוב היות האדם לבדו אעשה לו עזר כנגדו׃
19 ויצר יהוה אלהים מן האדמה כל חית השדה ואת כל עוף השמים ויבא אל האדם לראות מה יקרא לו וכל אשר יקרא לו האדם נפש חיה הוא שמו׃
20 ויקרא האדם שמות לכל הבהמה ולעוף השמים ולכל חית השדה ולאדם לא מצא עזר כנגדו׃
21 ויפל יהוה אלהים תרדמה על האדם ויישן ויקח אחת מצלעתיו ויסגר בשר תחתנה׃
22 ויבן יהוה אלהים את הצלע אשר לקח מן האדם לאשה ויבאה אל האדם׃
23 ויאמר האדם זאת הפעם עצם מעצמי ובשר מבשרי לזאת יקרא אשה כי מאיש לקחה זאת׃
24 על כן יעזב איש את אביו ואת אמו ודבק באשתו והיו לבשר אחד׃
25 ויהיו שניהם ערומים האדם ואשתו ולא יתבששו׃2020-09-2504 minМој изборhe - sr - 1 Moj. 1 - Stvaranje svijeta. Čovjek obličje Božije.הפרק 1
בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ׃
2 והארץ היתה תהו ובהו וחשך על פני תהום ורוח אלהים מרחפת על פני המים׃
3 ויאמר אלהים יהי אור ויהי אור׃
4 וירא אלהים את האור כי טוב ויבדל אלהים בין האור ובין החשך׃
5 ויקרא אלהים לאור יום ולחשך קרא לילה ויהי ערב ויהי בקר יום אחד׃
6 ויאמר אלהים יהי רקיע בתוך המים ויהי מבדיל בין מים למים׃
7 ויעש אלהים את הרקיע ויבדל בין המים אשר מתחת לרקיע ובין המים אשר מעל לרקיע ויהי כן׃
8 ויקרא אלהים לרקיע שמים ויהי ערב ויהי בקר יום שני׃
9 ויאמר אלהים יקוו המים מתחת השמים אל מקום אחד ותראה היבשה ויהי כן׃
10 ויקרא אלהים ליבשה ארץ ולמקוה המים קרא ימים וירא אלהים כי טוב׃
11 ויאמר אלהים תדשא הארץ דשא עשב מזריע זרע עץ פרי עשה פרי למינו אשר זרעו בו על הארץ ויהי כן׃
12 ותוצא הארץ דשא עשב מזריע זרע למינהו ועץ עשה פרי אשר זרעו בו למינהו וירא אלהים כי טוב׃
13 ויהי ערב ויהי בקר יום שלישי׃
14 ויאמר אלהים יהי מארת ברקיע השמים להבדיל בין היום ובין הלילה והיו לאתת ולמועדים ולימים ושנים׃
15 והיו למאורת ברקיע השמים להאיר על הארץ ויהי כן׃
16 ויעש אלהים את שני המארת הגדלים את המאור הגדל לממשלת היום ואת המאור הקטן לממשלת הלילה ואת הכוכבים׃
17 ויתן אתם אלהים ברקיע השמים להאיר על הארץ׃
18 ולמשל ביום ובלילה ולהבדיל בין האור ובין החשך וירא אלהים כי טוב׃
19 ויהי ערב ויהי בקר יום רביעי׃
20 ויאמר אלהים ישרצו המים שרץ נפש חיה ועוף יעופף על הארץ על פני רקיע השמים׃
21 ויברא אלהים את התנינם הגדלים ואת כל נפש החיה הרמשת אשר שרצו המים למינהם ואת כל עוף כנף למינהו וירא אלהים כי טוב׃
22 ויברך אתם אלהים לאמר פרו ורבו ומלאו את המים בימים והעוף ירב בארץ׃
23 ויהי ערב ויהי בקר יום חמישי׃
24 ויאמר אלהים תוצא הארץ נפש חיה למינה בהמה ורמש וחיתו ארץ למינה ויהי כן׃
25 ויעש אלהים את חית הארץ למינה ואת הבהמה למינה ואת כל רמש האדמה למינהו וירא אלהים כי טוב׃
26 ויאמר אלהים נעשה אדם בצלמנו כדמותנו וירדו בדגת הים ובעוף השמים ובבהמה ובכל הארץ ובכל הרמש הרמש על הארץ׃
27 ויברא אלהים את האדם בצלמו בצלם אלהים ברא אתו זכר ונקבה ברא אתם׃
28 ויברך אתם אלהים ויאמר להם אלהים פרו ורבו ומלאו את הארץ וכבשה ורדו בדגת הים ובעוף השמים ובכל חיה הרמשת על הארץ׃
29 ויאמר אלהים הנה נתתי לכם את כל עשב זרע זרע אשר על פני כל הארץ ואת כל העץ אשר בו פרי עץ זרע זרע לכם יהיה לאכלה׃
30 ולכל חית הארץ ולכל עוף השמים ולכל רומש על הארץ אשר בו נפש חיה את כל ירק עשב לאכלה ויהי כן׃
31 וירא אלהים את כל אשר עשה והנה טוב מאד ויהי ערב ויהי בקר יום הששי׃2020-09-2506 minМој изборhe-sr- 1. Moj. 9 - - Zakoni za novi svijet. Zavjet i duga. Nojevo prokletsvo i blagoslov svoje djece.הפרק 9
ויברך אלהים את נח ואת בניו ויאמר להם פרו ורבו ומלאו את הארץ׃
2 ומוראכם וחתכם יהיה על כל חית הארץ ועל כל עוף השמים בכל אשר תרמש האדמה ובכל דגי הים בידכם נתנו׃
3 כל רמש אשר הוא חי לכם יהיה לאכלה כירק עשב נתתי לכם את כל׃
4 אך בשר בנפשו דמו לא תאכלו׃
5 ואך את דמכם לנפשתיכם אדרש מיד כל חיה אדרשנו ומיד האדם מיד איש אחיו אדרש את נפש האדם׃
6 שפך דם האדם באדם דמו ישפך כי בצלם אלהים עשה את האדם׃
7 ואתם פרו ורבו שרצו בארץ ורבו בה׃
8 ויאמר אלהים אל נח ואל בניו אתו לאמר׃
9 ואני הנני מקים את בריתי אתכם ואת זרעכם אחריכם׃
10 ואת כל נפש החיה אשר אתכם בעוף בבהמה ובכל חית הארץ אתכם מכל יצאי התבה לכל חית הארץ׃
11 והקמתי את בריתי אתכם ולא יכרת כל בשר עוד ממי המבול ולא יהיה עוד מבול לשחת הארץ׃
12 ויאמר אלהים זאת אות הברית אשר אני נתן ביני וביניכם ובין כל נפש חיה אשר אתכם לדרת עולם׃
13 את קשתי נתתי בענן והיתה לאות ברית ביני ובין הארץ׃
14 והיה בענני ענן על הארץ ונראתה הקשת בענן׃
15 וזכרתי את בריתי אשר ביני וביניכם ובין כל נפש חיה בכל בשר ולא יהיה עוד המים למבול לשחת כל בשר׃
16 והיתה הקשת בענן וראיתיה לזכר ברית עולם בין אלהים ובין כל נפש חיה בכל בשר אשר על הארץ׃
17 ויאמר אלהים אל נח זאת אות הברית אשר הקמתי ביני ובין כל בשר אשר על הארץ׃
18 ויהיו בני נח היצאים מן התבה שם וחם ויפת וחם הוא אבי כנען׃
19 שלשה אלה בני נח ומאלה נפצה כל הארץ׃
20 ויחל נח איש האדמה ויטע כרם׃
21 וישת מן היין וישכר ויתגל בתוך אהלה׃
22 וירא חם אבי כנען את ערות אביו ויגד לשני אחיו בחוץ׃
23 ויקח שם ויפת את השמלה וישימו על שכם שניהם וילכו אחרנית ויכסו את ערות אביהם ופניהם אחרנית וערות אביהם לא ראו׃
24 וייקץ נח מיינו וידע את אשר עשה לו בנו הקטן׃
25 ויאמר ארור כנען עבד עבדים יהיה לאחיו׃
26 ויאמר ברוך יהוה אלהי שם ויהי כנען עבד למו׃
27 יפת אלהים ליפת וישכן באהלי שם ויהי כנען עבד למו׃
28 ויחי נח אחר המבול שלש מאות שנה וחמשים שנה׃
29 ויהיו כל ימי נח תשע מאות שנה וחמשים שנה וימת׃2020-09-2504 minМој избор1 Sam. 25 -1. Самуилова, глава 25
1. У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.
1 Мој. 14:6, 1 Мој. 50:11, 4 Мој. 13:1, 5 Мој. 34:8, 1 Сам. 28:3, Псал. 120:5, Иса. 57:1, Дела 8:2
2. А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.
1 Мој. 38:13, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 23:24, 2 Сам. 13:23
3. И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.
Рута 4:11, Приче 14:1, Приче 24:1, Приче 24:3, Иса. 32:5, Иса. 32:7
4. И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
1 Мој. 38:13, 2 Сам. 13:23
5. И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6. И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!
2 Сам. 18:28, 1 Дн. 12:18, Псал. 122:7, Мат. 10:12, Лука 10:5
7. Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.
8. Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.
Нем. 8:10, Јест. 9:18
9. И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.
10. А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.
Суд. 9:28, Псал. 73:7
11. Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
Суд. 8:5, Суд. 8:6
12. Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.
13. А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.
1 Сам. 27:2, 1 Сам. 30:24
14. Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.
15. А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.
16. Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.
2 Мој. 14:22, Јов 1:10, Зах. 2:5
17. Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.
18. Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
1 Мој. 32:13, 2 Сам. 17:28, Приче 18:16
19. И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.
1 Мој. 32:16
20. И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима2020-09-2509 minМој избор1 Sam. 24 -1. Самуилова, глава 24
1. А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.
2 Дн. 20:2
2. И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.
1 Сам. 23:28
3. Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.
Јов 39:4, Псал. 11:1, Псал. 38:12
4. И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.
Суд. 3:24, Псал. 57:1
5. И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
1 Сам. 26:8
6. А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
2 Сам. 24:10
7. И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.
1 Сам. 26:9, 1 Сам. 26:11, 2 Сам. 1:14, Јов 31:29
8. И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.
9. Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.
10. И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?
1 Сам. 20:1, 1 Сам. 26:18, Псал. 141:6, Приче 16:28, Приче 17:9, Јер. 37:18
11. Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.
Псал. 125:3
12. Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.
1 Сам. 26:20, Псал. 7:3, Псал. 35:7
13. Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.
1 Мој. 16:5, Суд. 11:27, 1 Сам. 24:16
14. Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.
15. За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.
1 Сам. 17:43, 1 Сам. 26:20, 2 Сам. 9:8, Приче 5:23
16. Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.
2 Дн. 24:22, Псал. 35:1, Псал. 43:1, Мих. 7:9
17. А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.
1 Сам. 26:17
18. И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.
Мат. 5:44
19. И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.
20. И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.
21. И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.
1 Сам. 23:17, 2 Сам. 3:17, Мат. 2:3, Мат. 2:13, Мат. 2:16
22. Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.
23. И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.
1 Сам. 26:252020-09-2504 minМој избор1 Sam. 23 -1. Самуилова, глава 23
1. Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.
Ис.Н. 15:44
2. И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.
4 Мој. 27:21, 1 Сам. 28:6, 1 Сам. 30:8, 2 Сам. 5:19, 2 Сам. 5:23, 1 Дн. 10:14, Псал. 37:5, Приче 3:5
3. А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?
4. Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.
5. Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.
6. А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.
1 Сам. 22:20
7. Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.
2 Мој. 15:9, 1 Сам. 24:5, 1 Сам. 26:8, Псал. 71:11
8. И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.
9. Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.
4 Мој. 27:21, 1 Сам. 14:18, 1 Сам. 30:7
10. И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.
1 Сам. 22:19, 2 Сам. 20:20, Јест. 3:6, Псал. 44:22
11. Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.
12. Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.
1 Сам. 23:20
13. Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.
1 Сам. 22:2, 1 Сам. 25:13
14. А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.
5 Мој. 33:3, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 2:9, 1 Сам. 27:1, Псал. 11:1, Псал. 32:7, Псал. 33:18, Псал. 54:3, Псал. 121:3, Псал. 121:8, Приче 1:16, Приче 2:8, Приче 21:30, Рим. 8:31, 2 Тим. 3:11, Јевр. 11:37
15. И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.
2 Сам. 4:8
16. А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;
17. И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.
1 Сам. 24:21
18. И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.
1 Сам. 18:3, 2 Сам. 21:7
19. Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?
1 Сам. 26:1, Псал. 54:1
20. Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.
21. А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
1 Сам. 22:8
22. Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.2020-09-2505 minМој избор1 Sam. 22 -1. Самуилова, глава 22
1. Тада Давид отиде оданде и утече у пећину одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше онамо к њему.
Ис.Н. 12:15, 2 Сам. 23:13, Псал. 57:1, Псал. 142:1, Мих. 1:15, Јевр. 11:38
2. И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи.
Суд. 11:3, 1 Сам. 23:13
3. И оданде отиде Давид у Миспу моавску, и рече цару моавском: Допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.
1 Мој. 47:11, 2 Мој. 20:12, 5 Мој. 5:16, Приче 10:1, Приче 23:24, Мат. 19:19, Ефес. 6:2, 1 Тим. 5:4
4. И изведе их пред цара моавског, и осташе код њега за све време докле Давид беше у оном граду.
5. Али пророк Гад рече Давиду: Немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.
2 Сам. 24:11, 1 Дн. 21:9, 2 Дн. 29:25
6. А Саул чу да се појавио Давид и људи што беху с њим. Тада Саул сеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.
7. И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: Чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свима син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли све вас учинити хиљадницима и стотиницима?
1 Сам. 8:14
8. Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевим, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мог на ме да ми заседа, као што се данас види.
1 Сам. 18:3, 1 Сам. 20:30, 1 Сам. 23:21
9. Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловим, и рече: Видео сам сина Јесејевог где дође у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом.
1 Сам. 14:3, 1 Сам. 21:1, 1 Сам. 21:7, 1 Сам. 22:10, Псал. 52:1
10. Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.
4 Мој. 27:21, 1 Сам. 21:6, 1 Сам. 21:9
11. Тада цар посла да доведу Ахимелеха, сина Ахитововог свештеника и сав дом оца његовог, свештенике, који беху у Нову. И дођоше сви к цару.
12. Тада рече Саул: Чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: Ево ме, господару.
13. А Саул му рече: Зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хлеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми заседа, као што се види данас?
14. А Ахимелех одговори цару и рече: А ко је између свих слуга твојих као Давид, веран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?
1 Сам. 19:4, 1 Сам. 20:32, 1 Сам. 24:12, Приче 24:11, Приче 31:9
15. Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! Нека цар не беди таквим чим слугу свог нити кога у дому оца мог; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.
2 Сам. 15:11, 2 Сам. 19:19
16. Али цар рече: Погинућеш, Ахимелеше! И ти и сав дом оца твог.
17. Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: Окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.
2 Мој. 1:17, Дела 4:19
18. Тада рече цар Доику: Окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.
2 Мој. 28:40, 1 Сам. 2:31, Псал. 12:5, Приче 28:15
19. И у Нову, граду свештеничком, исече оштрим мачем и људе и жене и децу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштрим мачем.
Нем. 11:32, Псал. 10:1, Псал. 10:11, Псал. 10:17, Иса. 10:32, Иса. 26:13
20. Али утече један син Ахимелеха, сина Ахитововог, по имену Авијатар, и побеже к Давиду.
Суд. 9:5, 1 Сам. 2:33, 1 Сам. 23:6, 1 Цар. 2:26
21. И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.2020-09-2505 minМој избор1 Sam. 21 -1. Самуилова, глава 21
1. Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом?
1 Сам. 14:3, 1 Сам. 22:19, Нем. 11:32, Иса. 10:32
2. А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место.
1 Мој. 27:20, 1 Сам. 19:11, Псал. 119:29, Приче 29:25, Гал. 2:12, Кол. 3:9
3. Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш.
4. А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена?
2 Мој. 19:15, 2 Мој. 25:30, 3 Мој. 24:5, Зах. 7:3, Мат. 12:4
5. А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.
1 Сол. 4:4
6. Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше.
3 Мој. 24:8, Мат. 12:3, Мар. 2:25, Мар. 2:26, Лука 6:3
7. А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим.
1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:22, Псал. 52:1, Мат. 12:3
8. И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна.
9. А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га.
1 Сам. 31:10, 2 Дн. 23:9
10. Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском.
1 Сам. 27:3
11. А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада?
1 Сам. 18:7, Псал. 56:1
12. И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског.
13. И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју.
Псал. 34:1
14. И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели?
15. Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју?
2020-09-2503 minМој избор1 Sam. 20 -1. Самуилова, глава 20
1. А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?
2. А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
1 Мој. 44:7, Ис.Н. 22:29
3. А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
4. А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
5. И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.
4 Мој. 10:10, 1 Сам. 19:2, 2 Цар. 4:23, 1 Дн. 23:31, 2 Дн. 2:4, Језд. 3:5, Нем. 10:33, Псал. 55:12, Псал. 81:3, Иса. 1:13, Јован 8:59, Дела 17:14
6. Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.
1 Сам. 16:4, 1 Сам. 20:28
7. Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.
5 Мој. 1:23, 2 Сам. 17:4
8. Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?
Ис.Н. 2:14, Рута 1:8, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 23:18, 2 Сам. 14:32
9. А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
10. А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?
11. А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.
12. И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,
Ис.Н. 22:22
13. Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
Ис.Н. 1:5, Рута 1:17, 1 Сам. 17:37, 1 Дн. 22:11, 1 Дн. 22:16
14. А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
1 Мој. 40:14
15. И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.
1 Мој. 21:23, 1 Сам. 24:22, 2 Сам. 9:1, 2 Сам. 9:3, 2 Сам. 9:7, 2 Сам. 21:7
16. Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.
Ис.Н. 22:23, 1 Сам. 25:22, 1 Сам. 31:2, 2 Сам. 4:7, 2 Сам. 21:8
17. И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу
1 Сам. 20:42
18. Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.
19. А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.
1 Сам. 19:2
20. А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.2020-09-2407 minМој избор1 Sam. 19 -1. Самуилова, глава 19
1. И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.
Приче 27:4
2. И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се.
2 Сам. 4:8, Дела 23:16
3. А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти.
4. И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио.
1 Мој. 32:22, 1 Сам. 2:25, 1 Сам. 20:32, 2 Дн. 6:22, Псал. 35:12, Псал. 109:5, Приче 17:13, Приче 31:8, Јер. 18:20, 1 Кор. 8:12, 1 Јов. 3:15
5. Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта?
Суд. 9:17, Суд. 12:3, 1 Сам. 11:13, 1 Сам. 17:49, 1 Сам. 20:32, 1 Сам. 28:21, 1 Дн. 11:14, Јов 13:14, Псал. 119:109, Мат. 27:4
6. И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути.
7. Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре.
8. И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега.
9. Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.
1 Сам. 16:14, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:11
10. И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ.
Јов 5:2, Псал. 5:6, Приче 1:16, Приче 29:10
11. А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути.
Псал. 59:1
12. Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се.
Ис.Н. 2:15, Дела 9:24
13. А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином.
14. И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је.
15. А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.
16. А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му.
17. И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити.
2 Сам. 2:22
18. Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.
Приче 17:17, Мал. 2:7
19. А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами.2020-09-2404 minМој избор1 Sam. 18 -1. Самуилова, глава 18
1. И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.
1 Мој. 44:30, 5 Мој. 13:6, 1 Сам. 19:2, 1 Сам. 20:17, 1 Сам. 20:30, 2 Сам. 1:26, 2 Сам. 18:33, Приче 18:24, Јован 15:17, Кол. 2:2, 1 Јов. 3:12
2. И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.
1 Сам. 8:11, 1 Сам. 14:52
3. И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
1 Сам. 20:8, 1 Сам. 22:8, 1 Сам. 23:18
4. И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.
5. И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
6. А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.
2 Мој. 15:20, Суд. 5:1, Суд. 11:34, Псал. 68:25, Псал. 150:4, Јер. 31:4
7. И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.
2 Мој. 15:21, Суд. 5:3, 1 Сам. 21:10, 1 Сам. 29:5, 2 Дн. 5:13, Псал. 24:1, Иса. 5:1
8. И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.
9. И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
1 Мој. 4:5, Мат. 20:15, Лука 15:28
10. А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.
1 Сам. 16:14, 1 Сам. 19:9, 1 Сам. 19:24, Дела 16:16
11. И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.
1 Сам. 19:10, 1 Сам. 20:33, Приче 27:4
12. И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.
1 Сам. 16:13, 1 Сам. 20:13, 1 Сам. 28:15
13. Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.
4 Мој. 27:17, 2 Сам. 5:2
14. И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.
1 Мој. 39:2, Ис.Н. 6:27, 1 Сам. 10:7, 1 Сам. 16:18, Дела 7:9
15. А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.
16. А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.
17. И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.
4 Мој. 32:20, 1 Сам. 17:25, 1 Сам. 18:25, 1 Сам. 25:28, 2 Сам. 12:9
18. А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?
Рута 2:10, 1 Сам. 9:21, 2 Сам. 7:18, Приче 15:33
19. А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.
Суд. 7:22, 2 Сам. 21:8
20. Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.2020-09-2405 minМој избор1 Sam. 17 -1. Самуилова, глава 17
1. Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.
Ис.Н. 15:35, 2 Дн. 28:18
2. А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
1 Сам. 17:19
3. И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.
4. И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
Ис.Н. 11:22, 1 Сам. 17:15, 2 Сам. 21:19, 1 Дн. 8:13, 1 Дн. 20:5, 1 Дн. 20:8, Амос 6:2
5. И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.
Јер. 46:4
6. И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.
7. А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
2 Сам. 21:19, 1 Дн. 11:23
8. Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.
1 Сам. 8:17, 1 Дн. 21:3
9. Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.
1 Сам. 11:1
10. Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.
4 Мој. 23:7, 2 Сам. 21:21
11. А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
12. А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.
1 Мој. 35:19, Рута 4:22, 1 Сам. 16:1, 1 Сам. 16:10, 1 Сам. 16:18, 1 Сам. 17:58, 1 Дн. 2:13
13. И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.
1 Сам. 16:6, 1 Дн. 2:13
14. А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
15. А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.
16. А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
17. А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.
1 Сам. 17:29
18. А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
1 Мој. 37:14
19. А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.2020-09-2410 minМој избор1 Sam. 16 -1. Самуилова, глава 16
1. А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.
2 Сам. 5:2, 2 Цар. 9:1, Псал. 78:70, Зах. 4:14, Дела 7:46, Дела 13:22
2. А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.
1 Сам. 20:29
3. И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.
2 Мој. 4:15, 1 Сам. 9:16
4. И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?
1 Сам. 21:1, 2 Сам. 6:9, 1 Цар. 2:13, 1 Цар. 2:14, Ос. 6:5, Ос. 11:10, Лука 5:8, Дела 24:25
5. А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
2 Мој. 19:10
6. И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.
1 Цар. 12:26, 1 Дн. 27:18
7. Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.
1 Дн. 28:4, 1 Дн. 28:9, 2 Дн. 16:9, Псал. 7:9, Псал. 147:10, Иса. 55:8, Јер. 11:20, Дела 1:24, 2 Кор. 10:7, Откр. 2:23
8. И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
9. Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
2 Сам. 13:3
10. Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.
1 Сам. 17:12
11. Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.
1 Сам. 17:12, 2 Сам. 7:8, 1 Дн. 17:7, Псал. 78:70, Амос 7:15
12. И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.
1 Мој. 39:6, 1 Сам. 9:17, 1 Сам. 17:42, 1 Дн. 28:4, Псал. 78:70, Пес. 5:10, Зах. 4:14
13. Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
4 Мој. 27:18, Суд. 11:29, Псал. 89:20, Псал. 89:21, Зах. 4:14, Дела 13:22
14. А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
Суд. 9:23, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:12, 1 Сам. 19:9, 1 Цар. 22:22, Псал. 51:11
15. И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16. Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
17. И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
18. А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.
1 Сам. 17:32, 2 Сам. 17:8
19. И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.
20. А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.
21. И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
1 Мој. 41:46, 1 Сам. 19:5, 1 Цар. 10:8, Приче 22:29
22. Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
Дан. 1:52020-09-2404 minМој избор1 Sam. 15 -1. Самуилова, глава 15
1. А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње.
1 Сам. 9:15, 1 Сам. 9:16
2. Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.
2 Мој. 17:8, 5 Мој. 25:17
3. Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.
1 Мој. 3:17, 2 Мој. 20:5, 3 Мој. 27:28, Ис.Н. 6:17, Ис.Н. 7:24, 2 Сам. 1:8, 2 Цар. 3:19, 2 Дн. 6:34, Иса. 14:21
4. Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде.
Ис.Н. 15:24
5. И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку.
6. И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.
1 Мој. 18:25, 1 Мој. 19:12, 2 Мој. 18:10, 4 Мој. 10:29, 4 Мој. 24:21, Суд. 1:16, Дела 2:40, Откр. 18:4
7. И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.
1 Мој. 2:11, 1 Мој. 16:7, 1 Мој. 25:18, 1 Сам. 14:48, 1 Сам. 27:8
8. И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем.
1 Сам. 30:1, 1 Цар. 20:34, Јест. 3:1
9. И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.
1 Цар. 20:42, Приче 15:27, 1 Тим. 6:10
10. Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи:
11. Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.
1 Мој. 6:6, Ис.Н. 22:16, 1 Сам. 8:6, 1 Сам. 13:13, 1 Сам. 16:1, 2 Сам. 24:16, 1 Цар. 9:6, Псал. 36:3, Соф. 1:6, Мат. 24:13, Лука 19:41, Рим. 9:1
12. И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.
Ис.Н. 15:55
13. Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.
1 Мој. 14:19, Рута 3:10, 1 Сам. 13:10, Лука 18:11, Јаков 2:10
14. А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем?
Јаков 2:10
15. А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето.
1 Мој. 3:12, Приче 28:13
16. А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.
17. Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем?
18. И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите.
19. Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом?
1 Сам. 14:322020-09-2307 minМој избор1 Sam. 14 -1. Самуилова, глава 14
1. Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа.
2. А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи.
1 Сам. 13:15, Иса. 10:28
3. И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан.
2 Мој. 28:30, 1 Сам. 2:28, 1 Сам. 4:21, 1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:11, 1 Сам. 22:18
4. А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене.
1 Сам. 13:23
5. И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји.
6. И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином.
1 Мој. 17:7, 1 Мој. 17:11, 5 Мој. 32:30, Ис.Н. 14:12, Суд. 7:4, Суд. 14:3, 1 Сам. 17:36, 2 Сам. 1:20, 2 Сам. 1:22, 1 Дн. 10:4, 2 Дн. 14:11, Псал. 115:1, Псал. 115:3, Зах. 4:6, Мат. 19:26, Рим. 8:21, Ефес. 2:11, Филиб. 3:3
7. А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш.
8. А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се.
9. Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима.
Суд. 7:11
10. Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.
1 Мој. 24:14, Суд. 7:11, 1 Сам. 10:7, 2 Сам. 5:24, Иса. 7:11, Иса. 7:14
11. И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.
12. И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу.
13. Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје.
14. И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље.
15. И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога.
Ис.Н. 2:9, Суд. 7:21, 1 Сам. 13:17, 2 Цар. 7:7, Јов 18:11, Псал. 14:5
16. А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало.
Иса. 19:2
17. Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје.
18. И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих.
19. А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави.
4 Мој. 27:21, Ис.Н. 9:14, Псал. 106:32020-09-2310 minМој избор1 Sam. 13 -1. Самуилова, глава 13
1. Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем),
2. Изабра себи Саул три хиљаде између синова Израиљевих; и беху код Саула две хиљаде у Михмасу и у гори ветиљској, а једна хиљада с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.
1 Сам. 26:2
3. И Јонатан поби стражу филистејску која беше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповеди, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: Нека чују Јевреји.
1 Сам. 10:5
4. И тако чу сав Израиљ где рекоше: Поби Саул стражу филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.
5. А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет хиљада кола и шест хиљада коњика, и мноштво народа као песак на брегу морском; и изашавши стадоше у логор у Михмасу, с истока од Вен-Авена.
Ис.Н. 18:12
6. И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме.
Суд. 6:2, 1 Сам. 14:11, 1 Сам. 14:22, Јов 30:6
7. А други Јевреји пређоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још беше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим беше у страху.
8. И почека седам дана до рока Самуиловог. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.
1 Сам. 10:8
9. Тада рече Саул: Додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.
5 Мој. 12:5, 1 Сам. 15:22, 1 Цар. 3:4, Приче 15:8, Приче 21:3, Приче 21:27, Јевр. 5:4
10. И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изађе му на сусрет да га поздрави.
11. А Самуило му рече: Шта си учинио? А Саул одговори: Кад видех где се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,
12. Рекох: Сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.
13. Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека.
3 Мој. 17:1, 4 Мој. 18:7, 1 Сам. 15:11, 2 Сам. 12:7, 1 Цар. 18:18, 2 Дн. 16:9, Јов 34:18, Приче 19:3
14. А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођ народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ.
1 Сам. 2:30, 1 Сам. 15:28, 1 Сам. 24:21, 1 Сам. 25:30, Језд. 9:13
15. Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброја народ који оста код њега, и беше га до шест стотина људи.
1 Сам. 14:2
16. И Саул и син му Јонатан и народ што беше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у логору у Михмасу.
17. И изиђоше три чете из логора филистејског да плене: Једна чета удари путем к Офри у земљу совалску;
Ис.Н. 18:23
18. А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини севојимској у пустињу.
Ис.Н. 18:13, 1 Дн. 6:68, 2 Дн. 8:5
19. А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља.
2 Цар. 24:14, Јер. 24:1
20. Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп.
21. И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити.
22. Зато кад дође време боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који беше са Саулом и Јонатаном; само беше у Саула и у Јонатана сина његовог.
Суд. 3:31, 1 Сам. 17:47, 1 Сам. 17:50, Зах. 4:6, 1 Кор. 1:27, 1 Кор. 1:29
23. И стража филистејска изађе у кланац код Михмаса.
1 Сам. 14:4, 1 Сам. 14:5
2020-09-2304 minМој избор1 Sam. 12 -1. Самуилова, глава 12
1. Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.
1 Сам. 8:5, 1 Сам. 10:24
2. И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.
4 Мој. 27:17, 1 Сам. 8:20
3. Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити.
4 Мој. 16:15, 5 Мој. 16:19, Дела 20:33, 1 Сол. 2:5
4. А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке.
5. Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је.
2 Мој. 22:4, Псал. 17:3, Јован 18:38, Дела 23:9, 2 Кор. 1:12
6. Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске.
2 Мој. 6:26, Ис.Н. 12:13, Мих. 6:4
7. Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.
Иса. 1:18, Иса. 5:3, Мих. 6:2
8. Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту.
9. Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих.
10. Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.
11. И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха.
12. Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш.
1 Мој. 17:7, Суд. 8:23, 1 Сам. 8:7
13. Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама.
Ос. 13:11
14. Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.
5 Мој. 6:13, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 13:4, 5 Мој. 17:19, Ис.Н. 24:14, Псал. 81:13, Проп. 8:12, Иса. 3:10
15. Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.
3 Мој. 26:14, 5 Мој. 28:15, Ис.Н. 24:20
16. Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.
17. Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.
Ис.Н. 10:12, Ис.Н. 10:13, 1 Сам. 7:9, 1 Сам. 8:6, 1 Сам. 8:7, Приче 26:1, Јаков 5:16
18. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.
2 Мој. 13:1, Језд. 10:9, Јов 37:13
19. И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара.
1 Мој. 20:7, 2 Мој. 9:28, Дела 8:24, Јаков 5:15, 1 Јов. 5:16
20. Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим.
2 Мој. 32:302020-09-2305 minМој избор1 Sam. 11 -1. Самуилова, глава 11
1. Тада дође Нас Амонац, и стаде у логор према Јавису Галадовом. И сви људи из Јависа рекоше Насу: Учини веру с нама, па ћемо ти служити.
1 Мој. 21:28, 2 Мој. 23:32, Суд. 21:8, 1 Сам. 17:9, 1 Цар. 20:34, Јов 31:4, Језек. 17:13
2. А Нас Амонац, одговори им: Овако ћу учинити веру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу.
1 Мој. 34:14, 1 Сам. 17:26
3. А старешине јависке рекоше му: Остави нам седам дана, да пошаљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби.
4. И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.
Суд. 2:4, Суд. 21:2, 1 Сам. 10:26, 1 Сам. 14:2, 2 Сам. 21:6, Рим. 12:15
5. А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: Шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани.
6. Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло.
Суд. 3:10, Суд. 6:34, Суд. 11:29, 1 Сам. 10:10, 1 Сам. 16:13
7. Па узе два вола, и исече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истим посланицима поручивши: Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовим. И страх Господњи попаде народ, те изиђоше једнодушно.
1 Мој. 35:5, Суд. 19:29, Суд. 21:5, Суд. 21:10, 2 Дн. 14:14, 2 Дн. 17:10, Приче 14:26
8. И изброја их у Везеку, и беше синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада.
Суд. 1:5, 2 Сам. 24:9
9. Потом рекоше посланицима који беху дошли: Овако реците људима у Јавису Галадовом: Сутра ћете се избавити, кад огреје сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше.
1 Сам. 31:11
10. И рекоше Јавишани Амонцима: Сутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас шта вам буде драго.
11. И сутрадан раздели Саул народ у три чете, и уђоше усред логора о јутарњој стражи, и бише Амонце докле сунце не огреја, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно.
Суд. 7:16, 1 Сам. 31:11, Јаков 2:13
12. Тада рече народ Самуилу: Који је оно што рече: Еда ли ће Саул царовати над нама? Дајте их да их погубимо.
1 Сам. 10:27, Псал. 21:8, Лука 19:27
13. Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.
2 Мој. 14:13, 2 Мој. 14:30, 1 Сам. 14:45, 1 Сам. 19:5, 2 Сам. 19:22
14. Тад Самуило рече народу: Хајдете да идемо у Галгал, да онде поновимо царство.
1 Сам. 10:8
15. И сав народ отиде у Галгал, и поставише онде Саула царем пред Господом у Галгалу, и онде принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се онде Саул и сав Израиљ веома.2020-09-2303 minМој избор1 Sam. 10 -1. Самуилова, глава 10
1. Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га пољуби, и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над наследством својим да му будеш вођ?
2 Мој. 19:5, 5 Мој. 32:9, 1 Сам. 16:13, 2 Сам. 1:21, 2 Цар. 9:3, Јер. 10:16
2. Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човека код гроба Рахиљиног у крају Венијаминовом у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина свог?
1 Мој. 35:19, Ис.Н. 18:28
3. И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу таворску, срешће те онде три човека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хлеба, а трећи носећи мешину вина.
1 Мој. 28:22, 1 Мој. 35:1, Ис.Н. 19:22, Суд. 4:6, Суд. 4:12, Псал. 89:12
4. Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хлеба, које прими из руку њихових.
5. Потом ћеш доћи на хум Божји, где је стража филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.
2 Мој. 15:20, 1 Сам. 9:12, 1 Сам. 13:3, 1 Сам. 19:20, 2 Цар. 3:15, 1 Кор. 14:1
6. И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човек.
4 Мој. 11:25, 4 Мој. 27:20, Суд. 14:6, 1 Сам. 16:13, 1 Сам. 19:23, Мат. 7:22
7. И кад ти дођу ти знаци, чини шта ти дође на руку, јер је Бог с тобом.
1 Мој. 21:20, 2 Мој. 4:8, 5 Мој. 20:1, Суд. 6:12, Мат. 1:23
8. Потом ћеш отићи пре мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.
1 Сам. 11:14, 1 Сам. 13:8
9. И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.
10. И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.
1 Сам. 19:20, Мат. 7:21
11. И кад га видеше, сви који га познаваху од пре где пророкује с пророцима, рекоше један другом: Шта то би од сина Кисовог? Еда ли је и Саул међу пророцима?
1 Сам. 19:24, Мат. 13:54, Јован 7:15, Дела 4:13
12. А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима?
Иса. 54:14
13. И преставши пророковати дође на гору.
14. А стриц Саулов рече њему и момку његовом: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видесмо да их нигде нема, отидосмо к Самуилу.
1 Сам. 14:50
15. А Стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило?
16. А Саул рече стрицу свом: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.
17. А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.
Суд. 11:11, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 11:15
18. И рече синовима Израиљевим: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку мисирских и из руку свих царстава која вас мучаху.
2 Мој. 3:7, 2 Мој. 14:11, 5 Мој. 4:34, Суд. 6:8, Нем. 9:9, Нем. 9:27
19. А ви данас одбацисте Бога свог, који вас сам избавља од свих зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по хиљадама својим.
5 Мој. 17:14, 1 Сам. 8:7, 1 Сам. 12:12, Лука 18:16
20. И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.
Ис.Н. 7:14, Јона 1:7, Дела 1:242020-09-2205 minМој избор1 Sam. 9 -1. Самуилова, глава 9
1. А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак.
1 Сам. 14:51, 1 Дн. 8:33, Дела 13:21
2. Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа.
1 Сам. 10:23
3. А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице.
4. И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.
2 Цар. 4:42, Јован 3:23
5. А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.
1 Сам. 1:1
6. А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.
5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Сам. 3:19, 1 Цар. 13:1, 2 Цар. 6:6, Иса. 44:26, Мат. 24:35, 1 Тим. 6:11
7. А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо?
Суд. 6:18, 1 Цар. 14:3, 2 Цар. 4:42
8. А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути.
9. А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац.
1 Мој. 25:22, 2 Мој. 28:30, 4 Мој. 27:21, Суд. 1:1, 2 Сам. 24:11, 2 Цар. 17:13, 1 Дн. 21:9, 1 Дн. 29:29, Иса. 30:10, Амос 7:12
10. И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји.
11. И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац?
1 Мој. 24:11, 2 Мој. 2:16
12. А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.
1 Мој. 31:54, 1 Сам. 16:2, 1 Цар. 3:2
13. Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.
14. И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.
15. А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши:
1 Сам. 15:1, Псал. 25:14, Мар. 11:2, Дела 13:21
16. Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.
2 Мој. 2:25, 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 3:9, 1 Сам. 10:1, 1 Сам. 15:1, 1 Сам. 16:1
17. И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом.
Ис.Н. 13:11, 1 Сам. 16:12
18. И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева?
19. А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти.
20. А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог?
1 Сам. 10:162020-09-2205 minМој избор1 Sam. 8 -1. Самуилова, глава 8
1. А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
5 Мој. 16:18, Суд. 5:10, Суд. 10:4, Суд. 12:14
2. А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.
3. Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
2 Мој. 18:21, 5 Мој. 16:19, Псал. 15:5, Проп. 2:19, Јер. 22:15, 1 Тим. 3:3
4. Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
5. И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
5 Мој. 17:14, 1 Сам. 9:20, 1 Сам. 12:13, Дела 13:21
6. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
1 Сам. 15:11, Приче 3:5
7. А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
2 Мој. 16:8, 1 Сам. 10:19, 1 Сам. 12:17, Лука 10:16
8. Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
9. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
Јер. 11:6
10. И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
11. И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
5 Мој. 17:16, 1 Сам. 14:52, 1 Сам. 18:2, 2 Дн. 2:2, 2 Дн. 26:10
12. И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
13. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
14. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
1 Сам. 22:7, 1 Цар. 21:7
15. Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
1 Сам. 17:8
18. Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
Јов 27:9, Псал. 18:41, Приче 1:25, Иса. 1:15, Мих. 3:4, Лука 13:25
19. Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
Иса. 66:4, Јер. 44:16
20. Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
4 Мој. 27:17
21. А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
22. А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.
Ос. 13:11
2020-09-2203 minМој избор1 Sam. 7 -1. Самуилова, глава 7
1. Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи.
1 Сам. 6:21, 2 Сам. 6:4, 1 Дн. 13:3, Псал. 132:6
2. А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.
3. А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских.
1 Мој. 35:2, 5 Мој. 6:13, 5 Мој. 30:2, 5 Мој. 30:6, Ис.Н. 6:1, Ис.Н. 24:14, Суд. 2:13, 1 Цар. 8:48, Јов 11:13, Приче 16:1, Иса. 55:7, Јоило 2:12, Мат. 4:10, Мат. 15:8, Лука 4:8
4. И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином.
Суд. 2:11
5. Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.
1 Мој. 31:49, Суд. 10:17, 1 Сам. 10:17, 2 Цар. 25:23
6. И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи.
3 Мој. 26:40, 2 Сам. 14:14, Нем. 9:1, Јов 33:27, Псал. 106:6
7. А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.
8. И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских.
9. Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.
1 Сам. 2:35, Псал. 99:6
10. И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.
Ис.Н. 10:10
11. А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.
12. Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе.
Ис.Н. 22:27
13. Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог.
Суд. 13:1, 1 Сам. 13:15
14. И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.
15. А Самуило суђаше Израиљу свега века свог.
1 Сам. 12:11
16. И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима.
17. Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу.
Суд. 21:4
2020-09-2203 minМој избор1 Sam. 6 -1. Самуилова, глава 6
1. И беше ковчег Господњи у земљи филистејској седам месеци.
2. Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: Шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? Научите нас како ћемо га послати натраг на његово место.
1 Мој. 41:8, 2 Мој. 7:11, Дан. 2:2, Мат. 2:4
3. А они рекоше: Ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљевог, не шаљите га празног, него уза њ подајте принос за грех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука Његова није одмакла од вас.
2 Мој. 23:15, 3 Мој. 5:15, 3 Мој. 6:6, 5 Мој. 16:16
4. А они рекоше: Какав ћемо му дати принос за грех? А они рекоше: Према броју кнежевина филистејских пет златних шуљева и пет златних мишева; јер је зло једнако на свима вама и на кнезовима вашим.
Ис.Н. 13:3, Суд. 3:3
5. Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.
2 Мој. 9:3, Ис.Н. 7:19, 1 Сам. 5:6, 1 Сам. 5:11, 1 Дн. 16:28, Псал. 39:10, Иса. 42:12, Јер. 13:16, Мал. 2:2, Јован 9:24, Дела 13:11, Откр. 14:7
6. И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?
2 Мој. 3:19, 2 Мој. 6:1, 2 Мој. 7:13, 2 Мој. 8:1, 2 Мој. 8:15, 2 Мој. 11:1, Псал. 105:38
7. Зато начините једна кола нова, и узмите две краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући.
4 Мој. 19:2, 2 Сам. 6:3
8. Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за грех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде.
9. И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, Он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука Његова, него нам се догодило случајно.
Ис.Н. 15:10, Проп. 9:11
10. И учинише тако они људи; и узевши две краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће.
11. И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева.
12. И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истим путем мучући и не сврћући ни на десно ни на лево; а кнезови филистејски иђаху за њима до међе вет-семешке.
13. А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га.
14. И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше онде. А беше онде велик камен; и исцепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу.
2 Сам. 24:22
15. А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што беше покрај њега, у коме беху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан.
16. А то видевши пет кнезова филистејских вратише се у Акарон исти дан.
Ис.Н. 13:3, Суд. 3:3, 1 Сам. 29:2, Соф. 2:5
17. А ово беху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један.
18. И миши златни беху према броју свих градова филистејских, у пет кнежевина, свих зиданих градова и села неограђених до великог камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина.
19. Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу.
2 Мој. 19:21, 3 Мој. 10:1, 4 Мој. 4:20, 5 Мој. 29:29, 2 Сам. 6:7, Кол. 2:182020-09-2205 minМој избор1 Sam. 5 -1. Самуилова, глава 5
1. А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.
2. И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона.
3. А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место.
2 Мој. 12:12, 2 Мој. 18:11, Суд. 16:23, 1 Дн. 16:24, Псал. 95:3, Псал. 96:4, Иса. 19:1, Иса. 46:7, Наум 1:14
4. А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао.
Иса. 40:18, Јер. 50:2, Језек. 6:4, Језек. 6:6, Мих. 1:7
5. Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.
Соф. 1:9
6. Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.
2 Мој. 9:3, 5 Мој. 28:27, 1 Сам. 6:5, Псал. 7:11, Псал. 9:17, Псал. 32:4, Псал. 75:8, Псал. 78:66, Псал. 139:19, Иса. 31:3, Дан. 4:35, Дела 13:11
7. А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.
8. И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог.
9. А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.
5 Мој. 2:15, 1 Сам. 7:13, Псал. 78:66
10. Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ.
11. Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде.
12. Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.
2 Мој. 11:6, Приче 21:13, Иса. 15:3, Јер. 14:2, Јер. 25:34, Амос 5:17
2020-09-2102 minМој избор1 Sam. 4 -1. Самуилова, глава 4
1. И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.
1 Сам. 7:12
2. А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.
3. И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.
4. И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.
2 Мој. 25:18, 4 Мој. 7:89, 1 Сам. 6:2, 1 Дн. 13:6, Псал. 80:1
5. А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.
6. А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.
7. И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.
8. Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.
9. Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
Суд. 13:1, 1 Сам. 12:9, 2 Сам. 10:12, 1 Дн. 19:13, 1 Кор. 16:13, Ефес. 6:10
10. И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.
3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25, Псал. 78:9, Псал. 78:62, Јер. 7:12, Јер. 26:6
11. И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.
1 Сам. 2:32, Псал. 78:60, Псал. 78:61, Псал. 78:64, Јер. 7:12
12. А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.
Ис.Н. 7:6, 2 Сам. 13:19, Нем. 9:1, Јов 2:12, Језек. 24:26
13. И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.
1 Сам. 1:9, 2 Сам. 18:24, Јер. 48:19
14. А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.
15. А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.
16. И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?
2 Сам. 1:4
17. А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.
Псал. 78:64
18. А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.
19. А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.
Јов 39:6
20. И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.
1 Мој. 35:17
21. Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.
Псал. 26:8, Псал. 78:61, Ос. 9:12
22. Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
2020-09-2104 minМој избор1 Sam. 3 -1. Самуилова, глава 3
1. А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.
Псал. 74:9, Амос 8:11
2. Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.
3. И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.
2 Мој. 27:21, 3 Мој. 24:3
4. И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.
5. И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.
6. А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.
7. А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.
Јер. 9:24, Дела 19:2
8. Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.
9. И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.
10. А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.
Псал. 85:8
11. И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.
2 Цар. 21:12, Јер. 19:3
12. У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.
1 Сам. 2:30
13. Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
1 Сам. 2:12, Дан. 11:21
14. Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.
4 Мој. 15:30, Иса. 22:14, Јевр. 10:26
15. И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.
16. А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.
17. А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.
4 Мој. 23:17, Рута 1:17, 1 Сам. 20:13, Јер. 42:4
18. И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.
1 Мој. 18:25, 1 Сам. 16:10, Јов 1:21, Иса. 39:8
19. А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.
1 Мој. 39:2, 1 Сам. 9:6, 1 Сам. 18:14, 2 Тим. 4:22
20. И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.
Суд. 20:1, 2 Сам. 17:11
21. И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.
1 Мој. 12:7, 4 Мој. 12:6
2020-09-2104 minМој избор1 Sam. 2 -1. Самуилова, глава 2
1. И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.
Псал. 9:14, Псал. 13:5, Лука 1:46, Филиб. 4:6
2. Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.
2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:35, Псал. 73:25, Иса. 6:3
3. Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере.
Мал. 3:13
4. Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.
Псал. 18:38
5. Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.
Псал. 68:6, Псал. 113:9, Псал. 119:9, Иса. 54:1, Јер. 15:9, Лука 1:53, Гал. 4:27
6. Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:7, Јов 5:18, Ос. 6:1, Јован 5:25, Откр. 1:18
7. Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.
2 Цар. 9:6, Јов 1:21, Псал. 75:7, Псал. 102:10
8. Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
1 Мој. 41:14, 1 Сам. 15:17, Јов 36:7, Псал. 75:3, Дан. 4:17, Јевр. 1:3, Јаков 2:5, Откр. 1:6, Откр. 3:21
9. Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.
1 Сам. 14:6, Псал. 91:11
10. Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.
Псал. 96:13, Језек. 29:21
11. Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.
1 Сам. 3:1
12. А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.
5 Мој. 13:13, 1 Сам. 3:13, Рим. 1:28
13. Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,
14. И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.
15. Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.
16. Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.
17. И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.
1 Мој. 6:11, Мал. 1:7, Мал. 2:8, Рим. 2:24
18. А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.
2 Мој. 28:4
19. А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.
20. А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.
Рута 4:122020-09-2106 minМој избор1 Sam. 1 -Прва књига Самуилова
која се зове и Прва књига о царевима
Глава 1
1. Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.
Рута 1:2, 1 Сам. 7:17, 1 Сам. 9:5, 1 Дн. 6:27
2. И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.
3. И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
5 Мој. 12:5, Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31
4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;
5. Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.
1 Мој. 30:2
6. И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.
Лука 1:25
7. Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.
2 Мој. 23:14, 5 Мој. 16:16
8. А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?
Рута 4:15
9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.
1 Сам. 3:3, 1 Сам. 4:13
10. И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
Јов 7:11
11. И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
1 Мој. 8:1, 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 29:32, 2 Мој. 4:31, 4 Мој. 6:5, 4 Мој. 21:2, 1 Сам. 1:22, 1 Сам. 1:27, 2 Сам. 16:12, Псал. 132:1
12. И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.
13. Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
14. Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.
15. Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.
Псал. 62:8
16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
2 Кор. 6:15
17. Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.
Суд. 18:6, 1 Сам. 25:35, Псал. 20:4
18. А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.
1 Мој. 33:15, Проп. 9:7, Јован 16:24
19. И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
1 Мој. 30:22, 1 Сам. 7:17
20. И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
21. Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.2020-09-2105 minМој изборRuta 4 -Рута, глава 4
1. А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе.
Рута 3:12
2. Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше.
2 Мој. 18:21, 5 Мој. 16:18, 5 Мој. 17:9, 1 Цар. 21:8, Псал. 82:2, Приче 31:23
3. Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске.
4. Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.
1 Мој. 23:18, 3 Мој. 25:25, Јер. 32:7, Рим. 12:17, 2 Кор. 8:21, Филиб. 4:8
5. А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом.
1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5, Рута 3:13, Мат. 22:24
6. Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.
3 Мој. 25:25, Рута 3:12
7. А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу.
5 Мој. 25:7, 5 Мој. 25:9
8. Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.
9. А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново;
10. И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас.
5 Мој. 25:6
11. И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!
1 Мој. 1:28, 1 Мој. 9:1, 1 Мој. 28:3, 1 Мој. 35:16, 5 Мој. 25:9, Приче 14:1, Мих. 5:2
12. И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди.
1 Мој. 38:29, 1 Сам. 2:20, Мат. 1:3
13. И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина.
14. И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу!
Лука 1:58, Рим. 12:15
15. Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.
1 Сам. 1:8
16. И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља.
17. И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог.
Лука 1:58
18. А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;
2 Сам. 19:42, 1 Дн. 2:4
19. А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;
20. А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;
4 Мој. 1:7
21. А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;
22. А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.2020-09-2004 minМој изборRuta 3 -Рута, глава 3
1. Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било?
5 Мој. 4:40, Рута 1:9, Псал. 128:2, Јер. 22:15, 1 Кор. 7:36, 1 Тим. 5:8
2. Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну.
Рута 2:1, Рута 2:8
3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се.
2 Сам. 14:2, Језек. 23:40
4. Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити.
5. А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу.
Ефес. 6:1, Кол. 3:20
6. И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва.
7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже.
Суд. 19:6, 2 Сам. 13:28, Јест. 1:10
8. А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових.
9. И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.
Рута 2:20, Језек. 16:8
10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог.
Рута 1:8, Рута 2:20
11. Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена.
Приче 12:4
12. Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене.
Рута 4:1, 2 Сам. 19:42, 1 Сол. 4:6
13. Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.
5 Мој. 25:5, Суд. 8:19, Рута 4:5, Јер. 4:2, Мат. 22:24, Јевр. 6:16
14. И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.
Рим. 12:17, 1 Кор. 10:32, 2 Кор. 8:21, 1 Сол. 5:22, 1 Пет. 2:12
15. И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.
16. И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек.
17. И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.
18. А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас.2020-09-2003 minМој изборRuta 2 -Рута, глава 2
1. А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз.
Рута 2:20, Рута 3:2, Рута 3:12
2. И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.
3 Мој. 19:9, 5 Мој. 24:19
3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.
4. И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!
Суд. 6:12, Псал. 118:26, Псал. 129:7, Лука 1:28, Кол. 4:6, 2 Сол. 3:16, 2 Тим. 4:22
5. Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица?
6. А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске.
Рута 1:22
7. И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.
8. Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака.
9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају.
10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка?
1 Мој. 18:2, 1 Сам. 25:23
11. А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре.
Рута 1:14, Приче 31:31, Лука 5:11, Лука 5:27, Лука 14:33, Јевр. 11:8, Јевр. 11:24
12. Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш.
1 Сам. 24:20, Псал. 17:8, Псал. 19:11, Псал. 36:7, Псал. 58:11, Псал. 63:7, Приче 11:18, Мат. 5:12, Мат. 6:1, Лука 6:35, 2 Тим. 1:18, Јевр. 6:12
13. А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња.
1 Сам. 1:18, 1 Сам. 25:41, Филиб. 2:3
14. А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој.
15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.
16. Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.
17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма.
18. И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.
19. И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз.
Псал. 41:1
20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших.
Рута 3:10, 2 Сам. 2:5, Јов 29:14, Приче 17:17, 2 Тим. 1:16
21. А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.2020-09-2004 minМој изборRuta 1 -Књига о Рути
Глава 1
1. А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.
1 Мој. 12:10, 5 Мој. 28:38, Суд. 2:16, Суд. 17:8, 1 Цар. 18:2, Мих. 5:2
2. А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.
1 Мој. 35:19, Суд. 3:30
3. Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.
4. Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.
5. Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.
6. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
1 Мој. 28:20, 1 Мој. 48:15, 2 Мој. 4:31, 2 Мој. 16:4, 2 Мој. 16:6, Псал. 80:14, Псал. 104:14, Псал. 111:5, Псал. 132:15, Псал. 145:15, Приче 30:8, Иса. 55:10, Јер. 29:10, Соф. 2:7, Зах. 10:3, Мат. 6:11, Лука 1:68
7. И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.
8. Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
Ис.Н. 24:15, 2 Тим. 1:16
9. Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,
Рута 3:1
10. И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.
11. А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?
1 Мој. 38:11, 5 Мој. 25:5
12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,
13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.
Суд. 2:15, Јов 19:21, Псал. 32:4, Псал. 38:2, Псал. 39:9, Рим. 7:3
14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.
5 Мој. 4:4, 5 Мој. 10:20, Приче 17:17, Јован 6:66, Јевр. 10:39
15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.
Ис.Н. 24:15, Ис.Н. 24:19, Ис.Н. 24:21, Суд. 11:24
16. Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
17. Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
1 Сам. 3:17, 1 Сам. 20:13, 1 Цар. 2:23, 2 Цар. 6:31
18. А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.
Дела 21:14
19. Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?
Иса. 23:7, Плач 2:15, Мат. 21:10
20. А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.
Приче 14:10
21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.
1 Сам. 2:7, Јов 19:21
22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.
2 Мој. 9:31, Рута 2:6, 2 Сам. 21:9
2020-09-2004 minМој изборSud. 21 -Судије, глава 21
1. А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом.
Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5
2. Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,
Ис.Н. 18:1, Суд. 20:18, Суд. 20:26
3. И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља?
4. И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне.
1 Мој. 8:20, 2 Мој. 20:24, Суд. 6:26, 1 Сам. 14:13, 2 Сам. 24:25, 1 Цар. 8:64, Јевр. 13:10
5. Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби.
3 Мој. 27:28, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7, Јер. 48:10
6. Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља.
7. Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене?
8. Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог.
1 Сам. 11:1, 2 Сам. 2:5
9. Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом.
10. Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу.
5 Мој. 13:15, Ис.Н. 7:24, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7
11. Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте.
4 Мој. 31:17
12. И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској.
Ис.Н. 18:1, Ис.Н. 22:9, 1 Сам. 1:3, Псал. 78:59, Јер. 7:12, Јер. 7:14
13. Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир.
Суд. 20:47
14. Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих.
15. А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева.
1 Сам. 9:21
16. Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом.
17. Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља.
18. А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим.
Суд. 11:35
19. Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони.
20. И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима.
21. И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову.
2 Мој. 15:20, 2 Мој. 32:6, 2 Мој. 32:19, Суд. 11:34, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 21:11, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:13
22. А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви.
23. Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима.
Суд. 20:482020-09-2005 minМој изборSud. 20 -Судије, глава 20
1. Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.
5 Мој. 13:12, Ис.Н. 22:12, Суд. 10:17, Суд. 11:11, Суд. 21:1, Суд. 21:5, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 10:17, 1 Сам. 11:7, 2 Сам. 19:14, 2 Цар. 25:23
2. И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.
Суд. 8:10, 2 Сам. 24:9, 2 Цар. 3:26
3. А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.
4. А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.
Суд. 19:15
5. А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.
Суд. 19:22, Суд. 19:25
6. Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.
1 Мој. 34:7, Ис.Н. 7:15, Суд. 19:29
7. Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.
2 Мој. 19:5, Ис.Н. 9:14, Суд. 19:30, Приче 13:10
8. А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.
9. Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.
10. Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.
11. И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.
12. Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама?
5 Мој. 13:14, Ис.Н. 22:13, Мат. 18:16, Рим. 12:18
13. Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.
5 Мој. 13:5, 5 Мој. 13:13, 5 Мој. 17:12, Суд. 19:22, 1 Сам. 30:22, 2 Сам. 20:1, 1 Цар. 21:13, 2 Дн. 13:7, 2 Дн. 25:16, Рим. 1:32, 1 Кор. 5:13, 2 Кор. 6:15
14. Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим.
15. И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.
16. У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.
Суд. 3:15, 1 Дн. 12:2
17. А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.
18. И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.
2 Мој. 28:30, 4 Мој. 27:21, Ис.Н. 9:14, Суд. 1:1, Суд. 21:2, 1 Сам. 22:10, 1 Сам. 22:13, 1 Сам. 22:15, Језд. 8:21
19. Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.
20. И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.2020-09-1909 minМој изборSud. 19 -Судије, глава 19
1. И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.
Суд. 17:6, Ос. 10:3
2. А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.
3. А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.
4. И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5. А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.
6. И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.
Рута 3:7, 2 Сам. 13:28
7. Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.
8. Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9. Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.
10. Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
Ис.Н. 18:28, 2 Сам. 5:6
11. А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
1 Мој. 10:15, 2 Мој. 33:2, 4 Мој. 13:30, Ис.Н. 15:8, Ис.Н. 15:63, Суд. 1:21, 2 Сам. 5:6, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 1:13
12. А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.
Ис.Н. 18:28, 1 Сам. 10:26, Иса. 10:29, Ос. 5:8
13. Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14. И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15. И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
16. И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.
Псал. 104:23
17. И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?
18. А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.
Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31, 1 Сам. 1:3, 1 Сам. 1:7
19. А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
20. А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
1 Мој. 19:2, 1 Мој. 43:23, Суд. 6:232020-09-1906 minМој изборSud. 18 -Судије, глава 18
1. У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим.
Ис.Н. 19:47, Суд. 17:6, Суд. 21:25
2. Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде.
4 Мој. 13:18, Суд. 13:25, Суд. 17:1
3. И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту?
4. А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.
Суд. 17:10, Јован 10:12, Дела 20:33, 1 Тим. 3:3, Титу 1:1, 2 Пет. 2:3
5. А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.
Суд. 17:5, 1 Цар. 22:5, Ос. 4:12
6. А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.
1 Цар. 22:6
7. И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.
Ис.Н. 19:47, Јер. 49:31
8. Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је?
9. А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу.
4 Мој. 13:31, 4 Мој. 14:7, Ис.Н. 2:24, Ис.Н. 18:3, 1 Сам. 14:48, 1 Цар. 22:3
10. Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи.
5 Мој. 8:9
11. Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних.
12. И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима.
Ис.Н. 15:16
13. А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.
14. Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити.
Суд. 8:27, Суд. 17:5, 1 Сам. 14:28, 1 Сам. 23:6
15. А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.
16. А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима.
17. А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних.
1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:30, Суд. 6:31, 2 Цар. 19:18, Иса. 41:29, Мих. 5:13
18. И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите?
19. А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?
1 Мој. 45:8, Суд. 17:10, 2 Цар. 6:21, Јов 21:5, Јов 29:9, Јов 29:16, Приче 30:32, Иса. 22:21, Мих. 7:16, Мат. 23:9
20. И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.2020-09-1906 minМој изборSud. 17 -Судије, глава 17
1. А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.
2. Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!
1 Мој. 14:19, Рута 2:20, 2 Сам. 2:5
3. А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.
2 Мој. 20:4, 2 Мој. 20:23, 3 Мој. 19:4, 5 Мој. 12:30, Псал. 115:4
4. Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.
Иса. 46:6
5. И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.
1 Мој. 31:19, 2 Мој. 28:4, 2 Мој. 28:14, Суд. 8:27, 1 Сам. 23:6, Ос. 3:4
6. У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.
5 Мој. 12:8, 5 Мој. 33:5, Суд. 18:1, Суд. 19:1, Ос. 10:3
7. А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.
Ис.Н. 19:15, Суд. 19:1, Рута 1:1, Мих. 5:2, Мат. 2:1, Мат. 2:5
8. Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.
9. А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.
10. А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.
1 Мој. 45:8, Суд. 18:4, Суд. 18:19, Јов 29:16, Иса. 22:21
11. И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.
12. И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.
13. Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.
2 Цар. 17:27
2020-09-1902 minМој изборSud. 16 -Судије, глава 16
1. Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој.
2. И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.
1 Сам. 19:11, 1 Сам. 23:26, Псал. 118:10, Дела 9:24, 2 Кор. 11:32
3. Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.
4. После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида.
5. И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.
Суд. 14:15, Приче 2:16, Приче 5:3, Приче 7:21
6. И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати.
7. А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.
8. И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима.
Приче 6:26
9. А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову.
Јован 5:14
10. Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.
11. А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек.
12. И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.
Приче 7:22
13. Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.
14. И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.
15. Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага.
Суд. 14:16, Приче 2:16
16. И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.
17. Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек
4 Мој. 6:5, Суд. 13:5, 1 Дн. 28:9, 2 Дн. 15:2, Приче 18:2, Мих. 7:5, Дела 18:18
18. А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.
19. А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.
Приче 5:3, Приче 7:21, Проп. 7:252020-09-1907 minМој изборSud. 15 -Судије, глава 15
1. А после неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њен не даде да уђе.
1 Мој. 38:17, 1 Сам. 16:20, Лука 15:29
2. Јер рече отац њен: Ја мишљах зацело да ти није по вољи, па је дадох другу твом; него млађа сестра њена није ли лепша од ње? Узми њу место оне.
Суд. 14:20
3. А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.
4. И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по две у репове, и метну по један луч међу два репа.
5. Па запали лучеве, и пусти у летину филистејску, и попали летину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.
6. Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његовом. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њеног.
Суд. 14:15
7. А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.
8. И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стене Итама
1 Дн. 4:3, 2 Дн. 11:6
9. Тада изиђоше Филистеји и стадоше у логор према Јуди, и раширише се до Лехије.
10. А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.
11. Тада изиђе три хиљаде људи из Јуде к пећини у стени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? А он им рече: Како су они мени учинили тако ја учиних њима.
3 Мој. 26:25, 5 Мој. 28:43, Суд. 2:13, Суд. 14:4
12. Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме.
13. Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стене.
14. И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а Дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовим посташе као конци изгорели од ватре, и спадоше свезе с руку његових.
15. И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пруживши руку своју узе је, и поби њом хиљаду људи.
3 Мој. 26:8, 5 Мој. 32:30, Ис.Н. 23:10, Суд. 3:31, 1 Сам. 23:8
16. Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи.
17. А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно место Рамат-Лехија.
18. И беше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге свог ово избављење велико; а сад хоћу ли умрети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?
Псал. 3:7
19. Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана.
1 Мој. 45:27, 1 Сам. 30:12, Иса. 40:29
20. И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година.
Суд. 13:1, Суд. 16:31
2020-09-1804 minМој изборSud. 14 -Судије, глава 14
1. И сиђе Самсон у Тамнат, и виде онде једну девојку између кћери филистејских.
1 Мој. 34:2, 1 Мој. 38:13, Ис.Н. 15:10, Псал. 119:37
2. И вративши се каза оцу свом и матери својој говорећи: Видех девојку у Тамнату између кћери филистејских; ожените ме њом.
1 Мој. 21:21, 1 Мој. 24:4
3. А отац и мати рекоше му: Зар нема девојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезаних? А Самсон одговори оцу свом: Њом ме ожени, јер ми је она омилела.
1 Мој. 24:3, 2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:3
4. А отац и мати његова не знаху да је то од Господа, и да тражи задевицу с Филистејима; јер у оно време Филистеји владаху синовима Израиљевим.
Ис.Н. 11:20, 2 Дн. 10:15
5. И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га.
6. И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио.
Суд. 3:10, Суд. 13:25, 1 Сам. 11:6
7. И тако дошавши говори с девојком, и она омиле Самсону.
8. А после неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвог лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед.
9. И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвог лава извадио мед.
10. И тако дође отац његов к оној девојци, и Самсон учини онде весеље, јер тако чињаху момци.
11. И кад га видеше Филистеји, изабраше тридесет другова да буду с њим.
12. И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесет свечаних хаљина.
1 Мој. 29:27, 1 Мој. 45:22, 1 Цар. 10:1, Језек. 17:2, Лука 14:7
13. Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју, да чујемо.
14. Тада им рече; од оног који једе изиђе јело, и од љутог изиђе слатко. И не могаше одгонетнути загонетке три дана.
15. И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа свог да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твог. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?
1 Мој. 3:6, Суд. 15:6, Суд. 16:5, Приче 16:26, Мих. 7:6
16. И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мог, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу свом ни матери својој нисам је казао, а теби да је кажем?
Суд. 16:15
17. И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер беше навалила на њ: а она каза загонетку синовима народа свог.
18. Тада му рекоше људи града оног седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нисте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке.
19. И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби онде тридесет људи, и узе одело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца свог.
4 Мој. 11:17, Суд. 3:10, Суд. 13:25, 1 Сам. 10:6, 1 Сам. 11:6, 1 Кор. 12:4, 1 Кор. 12:11
20. А жена Самсонова удаде се за друга његовог, с којим се беше удружио.
Суд. 15:2, 1 Сам. 18:19, Јован 3:29
2020-09-1804 minМој изборSud. 13 -Судије, глава 13
1. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.
1 Сам. 12:9
2. А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.
Ис.Н. 15:33
3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.
1 Мој. 16:11, 2 Мој. 3:2, Суд. 6:12, Мал. 3:1, Лука 1:28, Дела 7:30
4. Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто.
4 Мој. 6:2, Суд. 13:14, Лука 1:15
5. Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских.
4 Мој. 6:5, 1 Сам. 1:11, 1 Сам. 7:13, 2 Сам. 8:1, 1 Дн. 18:1
6. И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.
5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Цар. 17:24, Мат. 28:3, Лука 9:29, Дела 6:15
7. Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.
8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.
9. И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње.
10. Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио.
11. А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.
12. А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?
13. А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.
14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.
15. Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,
1 Мој. 18:5, Суд. 6:18
16. А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.
17. Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.
18. А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.
1 Мој. 32:29
19. Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом;
Суд. 6:20
20. Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу;
3 Мој. 9:24, 1 Дн. 21:16, Језек. 1:28, Дан. 10:9, Мат. 17:6
21. А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.
Суд. 6:22
22. И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.
1 Мој. 32:30, 2 Мој. 33:20, 5 Мој. 4:3, Суд. 6:22, Иса. 6:52020-09-1804 minМој изборSud. 12 -Судије, глава 12
1. А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.
Суд. 8:1
2. А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових.
3. Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?
1 Сам. 19:5, 1 Сам. 28:21, Јов 13:14, Псал. 119:109, Рим. 16:4
4. Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.
1 Сам. 25:10, Псал. 78:9
5. И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам,
Ис.Н. 22:11, Суд. 3:28
6. Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде.
Мар. 14:70
7. И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском.
8. А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.
9. И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.
10. И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему.
11. А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.
12. Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.
13. После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.
14. Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.
Суд. 5:10, Суд. 10:4
15. Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој.
1 Мој. 14:7, 2 Мој. 17:8, Суд. 3:13
2020-09-1803 minМој изборSud. 11 -Судије, глава 11
1. А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.
Суд. 6:12
2. Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.
3. Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.
Суд. 9:4, 1 Сам. 22:2, Јов 30:1
4. А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља;
5. И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това.
6. И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим.
7. А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?
1 Мој. 26:27
8. А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду.
Суд. 10:18, Лука 17:4
9. А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?
10. А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао.
1 Мој. 31:50, Јер. 29:23, Мих. 1:2, Рим. 1:9, 1 Сол. 2:5
11. Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.
Суд. 10:17, Суд. 20:1, 1 Сам. 8:21, 1 Сам. 10:17, Приче 16:3
12. Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи?
13. А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.
1 Мој. 32:22, 4 Мој. 21:24
14. Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових..
15. И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.
4 Мој. 22:13, 5 Мој. 2:9, 5 Мој. 2:19, 2 Дн. 20:10
16. Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса.
4 Мој. 13:27, 4 Мој. 14:25, 5 Мој. 1:40, 5 Мој. 1:46, Ис.Н. 5:6
17. И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису.
4 Мој. 20:1, 4 Мој. 20:14, 4 Мој. 20:20
18. Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска.
4 Мој. 21:4, 4 Мој. 21:11
19. Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.
4 Мој. 21:21, 4 Мој. 21:35, 5 Мој. 2:26, Ис.Н. 13:8
20. Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.
21. А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.
4 Мој. 21:24, 5 Мој. 2:33
22. Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.2020-09-1808 minМој изборSud. 10 -Судије, глава 10
1. А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој.
Суд. 2:16, Суд. 3:9
2. И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру.
3. После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године;
4. И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој.
5 Мој. 3:14, Суд. 5:10, Суд. 12:14
5. И умре Јаир, и би погребен у Камону.
6. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му.
Суд. 2:11, Суд. 2:12, Суд. 2:13, Суд. 3:7, Суд. 4:1, Суд. 6:1, 1 Цар. 11:33, 1 Цар. 16:31, 2 Цар. 23:13, 2 Дн. 28:23, Псал. 106:36, Језек. 27:15
7. Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим.
1 Сам. 12:9
8. А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду.
9. И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи.
10. Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима.
Јер. 2:27
11. А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,
2 Мој. 14:30, 4 Мој. 21:21, Суд. 3:12, Суд. 3:31, 1 Сам. 12:8
12. И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?
Суд. 5:19, Суд. 6:3, Псал. 106:42
13. Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.
5 Мој. 32:15, Суд. 2:12, 1 Дн. 28:9
14. Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој.
5 Мој. 32:38, 2 Цар. 3:13
15. А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.
1 Сам. 3:18
16. И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих.
2 Дн. 7:14, Псал. 106:44
17. А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи.
1 Мој. 31:49
18. А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду.
Суд. 11:8
2020-09-1703 minМој изборSud. 9 -Судије, глава 9
1. И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:
Суд. 8:31
2. Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.
1 Мој. 29:13, 2 Сам. 19:13, 1 Дн. 11:1, Псал. 83:11, Јевр. 2:14
3. Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.
1 Мој. 29:15, 2 Сам. 15:13
4. И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.
Суд. 8:33, Суд. 11:3, 1 Сам. 22:2, 2 Дн. 13:7, Приче 12:11, Дела 17:5
5. И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.
Суд. 6:24, 2 Цар. 10:17, Мат. 2:16, Мат. 2:20
6. Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.
7. А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!
5 Мој. 11:29, Ис.Н. 8:33, Јован 4:20
8. Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.
Суд. 8:22, 2 Цар. 14:9
9. А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?
Псал. 104:15
10. Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.
11. А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?
12. Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.
13. А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?
14. Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.
15. А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.
2 Цар. 14:9, Псал. 104:16, Иса. 2:13, Иса. 30:2, Језек. 19:14, Дан. 4:12, Ос. 14:7
16. Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?
Суд. 8:34, Суд. 8:35
17. Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.
18. А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.
19. Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.
Иса. 8:6, Филиб. 3:3, Јаков 4:16
20. Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.2020-09-1710 minМој изборSud. 8 -Судије, глава 8
1. А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.
Суд. 12:1, 2 Сам. 19:41, Приче 15:1
2. А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?
3. Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.
Суд. 7:24, Псал. 44:3, Приче 15:1, Рим. 12:3, Рим. 12:6
4. А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.
5. Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.
1 Мој. 33:17, Псал. 60:6
6. А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?
1 Сам. 25:11, 1 Цар. 20:11
7. А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.
8. И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.
1 Мој. 32:30
9. Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.
1 Цар. 22:27, Лука 12:45, 1 Сол. 5:2
10. А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.
Суд. 7:12
11. И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.
4 Мој. 32:35, Суд. 18:27, Приче 17:18, 1 Сол. 5:3
12. А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.
Псал. 83:11
13. И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.
14. И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.
15. Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?
16. И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.
17. И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.
1 Цар. 12:25
18. Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.
Суд. 4:6, Псал. 89:12
19. А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.
Рута 3:13
20. Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.2020-09-1706 minМој изборSud. 7 -Судије, глава 7
1. И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што беше с њим, и стадоше у логор код извора Арода; а војска мадијанска беше му са севера крај горе Мореха у долини.
1 Мој. 12:6, 1 Мој. 22:3, Ис.Н. 3:1, Суд. 6:32, 1 Сам. 12:11, Проп. 9:10
2. А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави.
5 Мој. 8:17, 5 Мој. 9:4, 1 Сам. 10:13, 1 Сам. 17:47, Псал. 33:16, Псал. 33:18, Псал. 44:6, Приче 25:6, Проп. 9:11, Јер. 9:23, Зах. 4:6, Рим. 3:27, 1 Кор. 1:29, 2 Кор. 4:7, 2 Кор. 10:17, Ефес. 2:9
3. Него сада огласи да чује народ и реци: Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и две хиљаде; а десет хиљада оста.
5 Мој. 20:8
4. Опет рече Господ Гедеону: Још је много народа; сведи их на воду, и онде ћу ти их пребрати; за ког ти год кажем: Тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год кажем: Тај нека не иде с тобом, нека не иде.
5. И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије.
6. И оних који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, беше три стотине људи; а сав остали народ клече на колена своја да пију воде.
7. Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место.
1 Сам. 14:6, Иса. 41:14
8. И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а оних триста људи задржа. А логор мадијански беше ниже њега у долини.
9. И ону ноћ рече му Господ: Устани, сиђи у логор, јер ти га дадох у руке.
1 Мој. 46:2, 1 Сам. 14:8, Јов 4:14, Мат. 1:20, Дела 18:9, Дела 27:23
10. Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у логор са Фуром момком својим,
1 Сам. 26:6
11. И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на логор. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која беше у логору.
1 Мој. 24:14, 1 Сам. 14:9
12. А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском,
Ис.Н. 11:4, Суд. 6:5, Суд. 6:33, Суд. 8:10
13. И кад дође Гедеон, а то један приповедаше другу свом сан и говораше: Гле усних, а то печен хлеб јечмен котрљаше се к логору мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори.
Суд. 6:15, Иса. 41:14, 1 Кор. 1:27
14. А друг му одговори и рече: То није друго него мач Гедеона сина Јоасовог човека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај логор.
1 Мој. 40:8
15. И кад Гедеон чу како онај приповеди сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у логор израиљски и рече: Устајте, јер вам даде Господ у руке логор мадијански.
16. Потом раздели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан.
Ис.Н. 6:4, 1 Сам. 11:11
17. И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините.
18. Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега логора, и вичите: Мач Господњи и Гедеонов.
19. И дође Гедеон и сто људи што беху с њим на крај логора, у почетак средње страже, истом беху променили стражу; а они затрубеше у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама.
2 Мој. 14:24, Лука 12:48, Откр. 16:15
20. Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у левој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: Мач Господњи и Гедеонов.2020-09-1706 minМој изборSud. 6 -Судије, глава 6
1. А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.
1 Мој. 25:22, 3 Мој. 26:14, Суд. 2:19, Авак. 3:7
2. И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.
1 Сам. 13:6, Јов 30:6, Јевр. 11:38
3. И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.
1 Мој. 29:1, Суд. 7:12, Суд. 10:12, 1 Цар. 4:30, Јов 1:3, Језек. 25:4
4. И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.
3 Мој. 26:16, 5 Мој. 28:30, 5 Мој. 28:51, Јов 31:7, Иса. 1:7, Јер. 5:17, Мих. 6:15
5. Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је.
Суд. 7:12, Јер. 46:23
6. Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.
Псал. 50:15, Псал. 78:34, Ос. 5:15
7. А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,
8. Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског,
9. И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.
4 Мој. 10:9
10. Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој.
Ис.Н. 24:15, 2 Цар. 17:35
11. Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.
Ис.Н. 17:2, Суд. 8:2
12. И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!
1 Мој. 16:7, Суд. 13:3, Лука 1:1, Лука 1:28
13. А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.
5 Мој. 31:17, 2 Дн. 15:2, Псал. 89:49, Иса. 59:1
14. А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те?
1 Сам. 12:11, Псал. 48:4, Псал. 58:11, Псал. 68:1, Псал. 83:9, Јевр. 11:32, Откр. 6:10, Откр. 18:20
15. А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.
16. Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног.
Псал. 19:5
17. А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном.
2 Мој. 4:1
18. Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш.
1 Мој. 18:32020-09-1707 minМој изборSud. 5 -Судије, глава 5
1. И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:
2. Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.
3. Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.
4. Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.
5 Мој. 33:2, Псал. 68:7, Иса. 64:3, Авак. 3:3
5. Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.
5 Мој. 4:11
6. За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.
3 Мој. 26:22, Суд. 3:31, Иса. 33:8, Јер. 6:25, Плач 1:4
7. Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.
Суд. 4:4, Иса. 49:23
8. Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?
5 Мој. 32:16, Суд. 2:12, Суд. 4:3, 1 Сам. 13:19, 1 Сам. 13:22
9. Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.
10. Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.
Суд. 12:14
11. Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.
12. Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.
13. Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.
14. Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.
4 Мој. 32:39, Суд. 3:27
15. И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
16. Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
4 Мој. 32:1
17. Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?
Ис.Н. 13:25, Ис.Н. 19:29
18. Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.
Суд. 4:10
19. Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.
Суд. 4:16, Псал. 44:12, Псал. 68:12
20. С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.
Ис.Н. 10:11, Суд. 4:15
21. Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.
Суд. 4:7
22. Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.2020-09-1605 minМој изборSud. 4 -Судије, глава 4
1. А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.
Суд. 2:19
2. И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.
Ис.Н. 11:1, Суд. 2:14, 1 Сам. 12:9, Псал. 83:9
3. И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.
5 Мој. 28:29, 5 Мој. 28:33, 5 Мој. 28:47, 5 Мој. 28:48, Суд. 1:19, Суд. 5:8, Псал. 106:42
4. У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.
2 Цар. 22:14, 1 Кор. 1:27
5. И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.
1 Мој. 35:8
6. А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових?
Ис.Н. 19:37, Јевр. 11:32
7. Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.
2 Мој. 14:4, Суд. 5:21, Псал. 83:9, Језек. 38:10, Јоило 3:11
8. А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.
9. А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.
Суд. 2:14, Псал. 44:12, Иса. 50:1
10. И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим.
2 Мој. 11:8, Суд. 5:18
11. А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса.
2 Мој. 3:1, 2 Мој. 3:18, 4 Мој. 24:21, Суд. 1:16
12. И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.
13. И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.
14. Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим.
5 Мој. 9:3, 2 Сам. 5:24, Псал. 68:7, Иса. 52:12, Мих. 2:13
15. И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице.
Ис.Н. 10:10, Псал. 83:9
16. А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан.
17. А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина.
Јов 12:21, Јов 12:24, Псал. 18:14, Псал. 107:40, Приче 29:23, Амос 5:19
18. И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.
19. А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри.
Суд. 5:25
20. А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема.2020-09-1605 minМој изборSud. 3 -Судије, глава 3
1. А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске,
1 Мој. 22:1, 5 Мој. 8:2, 5 Мој. 8:16, 1 Цар. 9:21, Јован 2:24, 1 Кор. 11:19
2. Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали:
3. Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.
Ис.Н. 13:3, 1 Сам. 6:16
4. Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија.
5. И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.
Псал. 106:35
6. И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим.
2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:3, Језд. 9:11
7. И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима.
2 Мој. 34:14, 5 Мој. 16:21, Суд. 2:11, Суд. 6:25, Ос. 2:13
8. Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.
Ос. 2:13, Авак. 3:7
9. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог,
Суд. 1:13, Суд. 2:16, Суд. 6:7, Суд. 10:10, 1 Дн. 27:15, Нем. 9:27, Псал. 22:5, Псал. 106:44
10. И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.
4 Мој. 11:29, 1 Сам. 10:6, 1 Сам. 11:6, 2 Дн. 15:1, Јевр. 6:4
11. И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.
12. А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.
Суд. 2:19, 1 Сам. 12:9, Јер. 16:12, Ос. 6:4, Мат. 23:32
13. Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.
5 Мој. 34:3, Суд. 1:16, Суд. 5:14, Суд. 10:11
14. И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година.
3 Мој. 26:23, 5 Мој. 28:48
15. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском.
Псал. 50:15, Псал. 78:34, Јер. 29:12, Дан. 9:3
16. А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.
17. И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео.
18. И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.
19. Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.
Ис.Н. 4:20
20. А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола.2020-09-1605 minМој изборSud. 2 -Судије, глава 2
1. И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.
1 Мој. 16:7, 1 Мој. 17:7, 1 Мој. 32:11, 2 Мој. 3:1, 2 Мој. 6:4, Псал. 105:8, Мих. 7:20, Лука 1:54, Лука 1:75, Јован 1:1
2. А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?
Псал. 106:34
3. Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.
2 Мој. 23:33, 5 Мој. 7:16, Ис.Н. 23:13, Суд. 3:16, Псал. 106:36
4. А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.
1 Сам. 11:4
5. Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.
6. А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.
7. И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.
Ис.Н. 24:31
8. Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.
9. И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.
10. И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.
2 Мој. 5:2, 1 Сам. 2:12, 1 Дн. 28:9, Јер. 9:3, Гал. 4:8, 2 Сол. 1:8, Титу 1:16
11. И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.
12. И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.
2 Мој. 20:5, 5 Мој. 6:14, 5 Мој. 13:5, Суд. 10:6, 1 Дн. 28:9
13. И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.
2 Дн. 7:22
14. И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.
3 Мој. 26:37, Ис.Н. 7:12, Суд. 3:8, 2 Цар. 17:20, 2 Дн. 7:19, Псал. 44:12, Псал. 89:30, Иса. 1:28, Иса. 50:1
15. Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.
3 Мој. 26:14, 3 Мој. 26:34, 5 Мој. 28:15, 5 Мој. 28:66
16. Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.
Суд. 3:9, 1 Сам. 12:11, Дела 13:20
17. Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.
2 Мој. 34:15, 3 Мој. 17:7
18. И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.
1 Мој. 6:6, 4 Мој. 10:9, 5 Мој. 32:36, Ис.Н. 1:5, Псал. 106:44, Јер. 18:7
19. А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.
20. Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,
Ис.Н. 23:16
21. Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,2020-09-1604 minМој изборSud. 1 -Књига о судијама
Глава 1
1. А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2 Мој. 28:30, Суд. 20:18, 1 Сам. 23:9
2. И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
1 Мој. 49:8
3. А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.
Проп. 4:9, Мар. 6:7, 1 Кор. 12:26, Гал. 6:2
4. И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.
5 Мој. 9:1, Псал. 44:25
5. Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6. И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.
7. Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.
3 Мој. 24:19, Псал. 109:16, Приче 1:31, Мар. 4:24
8. Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.
Ис.Н. 15:63
9. Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
Ис.Н. 10:12, Ис.Н. 10:36
10. И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
Ис.Н. 14:15
11. А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.
Ис.Н. 15:15
12. И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13. И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
Суд. 3:9
14. И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?
Ис.Н. 15:18
15. А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
1 Мој. 33:11, 1 Сам. 25:27, Јевр. 6:7
16. А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
4 Мој. 10:29, 4 Мој. 10:32, 4 Мој. 21:1, 5 Мој. 34:3, Суд. 4:11, 1 Сам. 15:6, 1 Дн. 2:55, 2 Дн. 28:15, Јер. 35:2
17. Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
Ис.Н. 11:22, Суд. 16:1, 1 Сам. 6:17
18. И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.
Ис.Н. 11:22, Суд. 16:1, 1 Сам. 6:17
19. Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
1 Мој. 39:2, 1 Мој. 39:21, Ис.Н. 17:16, 2 Сам. 5:10, 2 Цар. 18:7, Рим. 8:31
20. И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
4 Мој. 14:24, 5 Мој. 1:36, Ис.Н. 14:9, Ис.Н. 14:132020-09-1606 minМој изборIs. N. 24 -Исус Навин, глава 24
1. Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и сташе пред Богом.
1 Мој. 12:6, 1 Мој. 35:4, 2 Мој. 18:25, Ис.Н. 23:2, Суд. 9:1, 1 Сам. 10:19, Дела 10:33
2. И рече Исус свом народу: Овако вели Господ Бог Израиљев: С оне стране реке живеше некада оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и служише другим боговима.
1 Мој. 11:26, 1 Мој. 31:53, 5 Мој. 26:5, Иса. 51:2
3. Али узех оца вашег Аврама испреко реке и проведох га кроз сву земљу хананску и умножих семе његово давши му Исака.
Псал. 127:3, Дела 7:2
4. А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сиђоше у Мисир.
1 Мој. 36:8, 5 Мој. 2:5, Дела 17:26
5. И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох.
2 Мој. 3:10, 2 Мој. 7:1, 2 Мој. 8:1, 2 Мој. 9:1
6. А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гонише оце ваше с колима и с коњицима до Црвеног мора.
2 Мој. 12:37, 2 Мој. 12:51, 2 Мој. 14:9, Псал. 77:15, Псал. 78:13, Иса. 63:12, Мих. 6:4, Дела 7:36, Јевр. 11:29
7. Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена.
8. Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас.
4 Мој. 21:21, 4 Мој. 21:33, 5 Мој. 2:32
9. А Валак син Сефоров, цар моавски, подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веоровог да вас прокуне.
4 Мој. 22:5, Суд. 11:25
10. Али не хтех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове.
4 Мој. 23:11, 5 Мој. 23:5
11. Потом пређосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке.
12. И послах пред вама стршљенове, који их изагнаше испред вас, два цара аморејска; не мачем твојим ни луком твојим.
2 Мој. 23:28, 5 Мој. 7:20, Псал. 44:3, Псал. 44:6
13. И дадох вам земљу, коју не радисте, и градове, које не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нисте садили, једете.
5 Мој. 6:10, Ис.Н. 11:13, Приче 13:22
14. Зато сада бојте се Господа и служите Му верно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Мисиру, па служите Господу.
1 Мој. 17:1, 3 Мој. 17:7, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 18:13, 1 Сам. 12:24, Јов 1:1, Псал. 119:1, Језек. 27:1, Дела 9:31, 2 Кор. 1:12, Ефес. 6:24
15. Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу.
1 Мој. 18:19, 2 Мој. 23:24, 1 Дн. 16:43
16. А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима.
17. Јер Господ Бог наш, Он је извео нас и оце наше из земље мисирске, из дома ропског, и Он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас целим путем којим идосмо, и по свим народима кроз које прођосмо.
18. И Господ је истерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш.
19. А Исус рече народу: Не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невере и ваше грехе.
2 Мој. 23:21, 2 Мој. 34:7, 3 Мој. 19:2, Рута 1:15, 1 Сам. 6:20, Псал. 99:5, Псал. 99:9, Иса. 5:16, Иса. 27:11, Мат. 6:24, Лука 14:25, Лука 14:312020-09-1506 minМој изборIs. N. 23 -Исус Навин, глава 23
1. А после много времена, пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових унаоколо, и Исус би стар и временит,
Ис.Н. 13:1, Ис.Н. 21:44
2. Дозва Исус све синове Израиљеве, старешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: Ја сам стар и временит;
5 Мој. 31:28, Ис.Н. 24:1
3. А ви сте видели све што је учинио Господ Бог ваш свим овим народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас.
4. Видите, разделио сам вам жребом ове народе, који осташе, у наследство по племенима вашим од Јордана, све народе које истребих до великог мора на запад.
5. И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истребиће их испред вас, и наследићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш.
2 Мој. 23:30, 2 Мој. 33:2, 4 Мој. 33:53, 5 Мој. 11:23
6. Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни надесно ни налево,
5 Мој. 5:32
7. Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате.
2 Мој. 23:13, 2 Мој. 23:33, 5 Мој. 7:2, Псал. 16:4, Приче 4:14, Јер. 5:7, Соф. 1:5, Ефес. 5:11
8. Него се држите Господа Бога свог, као што сте чинили до данас.
9. Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас.
Ис.Н. 1:5
10. Један човек између вас гониће хиљаду, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао.
Суд. 3:31, 2 Сам. 23:8
11. Пазите дакле добро да љубите Господа Бога свог.
12. Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помешате се с њима и они с вама,
Јевр. 10:38, 2 Пет. 2:20
13. Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити те народе испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш.
Суд. 1:30, Суд. 2:3, 1 Цар. 11:4, Језек. 28:24
14. И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа.
Проп. 12:3, Лука 21:33, Јевр. 9:27
15. А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истреби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш,
3 Мој. 26:16, 5 Мој. 28:15, 5 Мој. 28:63, Суд. 3:8, Суд. 3:12, Лука 21:22, Рим. 11:22
16. Ако преступите завет Господа Бога свог који вам је заповедио, и одете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гнев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао.
2020-09-1503 minМој изборIs. N. 22 -Исус Навин, глава 22
1. Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног,
2. И рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао.
4 Мој. 32:20, Ис.Н. 1:16
3. Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.
4. А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана.
4 Мој. 32:22, 5 Мој. 3:20, 5 Мој. 29:8, Ис.Н. 1:15, Ис.Н. 13:8
5. Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом.
5 Мој. 6:6, 5 Мој. 6:17, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 19:1, Ис.Н. 23:11, 2 Цар. 10:31, Псал. 119:4, Мат. 22:36, Лука 11:42, Јован 15:9, Рим. 13:10, 1 Тим. 1:5, 1 Јов. 5:3, Јуда 1:21
6. И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.
1 Мој. 47:7, Ис.Н. 14:13, Ис.Н. 22:7, 2 Сам. 6:18, Лука 24:50
7. А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,
5 Мој. 1:1, Ис.Н. 17:5
8. И рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом.
4 Мој. 31:27, 1 Сам. 30:24
9. И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија.
4 Мој. 32:1, 4 Мој. 32:22, 4 Мој. 32:26, 4 Мој. 32:29
10. А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.
Ис.Н. 22:16
11. И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих.
3 Мој. 17:8, 5 Мој. 13:12
12. А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима.
Суд. 20:1
13. И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника,
2 Мој. 6:25, 5 Мој. 13:14
14. И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.
4 Мој. 1:4
15. А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи:
16. Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?
3 Мој. 17:8, 1 Сам. 15:23
17. Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи,
5 Мој. 4:3, 2 Дн. 28:13
18. Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев?
1 Мој. 18:23, 1 Мој. 18:25, Ис.Н. 7:1, Ис.Н. 7:11, 2 Сам. 1:17, 1 Дн. 21:1, 1 Дн. 21:142020-09-1508 minМој изборIs. N. 21 -Исус Навин, глава 21
1. Тада дођоше главари отачких породица левитских к Елеазару свештенику и к Исусу сину Навином и главарима породица отачких и племенима синова Израиљевих.
Ис.Н. 14:1, Ис.Н. 17:4
2. И рекоше им у Силому у земљи хананској говорећи: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и подграђа њихова за стоку нашу.
3 Мој. 25:32, 4 Мој. 35:2, Ис.Н. 18:1, Мат. 10:10, Гал. 6:6, 1 Тим. 5:17
3. И дадоше синови Израиљеви Левитима од наследства свог по заповести Господњој ове градове и подграђа њихова:
4. Изађе жреб за породице Катове; и допаде синовима Арона свештеника између Левита жребом тринаест градова од племена Јудиног и од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог.
Ис.Н. 24:33
5. А осталим синовима Катовим допаде жребом десет градова од породица племена Јефремовог и од племена Дановог и од половине племена Манасијиног.
1 Дн. 6:61
6. А синовима Гирсоновим допаде жребом од породица племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од половине племена Манасијиног у Васану тринаест градова;
7. Синовима Мераријевим по породицама њиховим од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова.
8. Даше дакле синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова жребом, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.
1 Мој. 49:7, 4 Мој. 35:2, Ис.Н. 18:6, Приче 16:33
9. И даше од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових ове градове који се казују по именима:
2 Дн. 31:15
10. И допаде синовима Ароновим од породица Катових између синова Левијевих, за које паде први жреб,
11. Њима допаде: Киријат-Арва, а Арва је отац Енаков, а тај је град Хеврон у гори Јудиној, с подграђем својим унаоколо.
Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 15:13, 1 Сам. 2:1, 1 Сам. 5:1, 1 Дн. 6:55, Лука 1:39
12. А поље око тог града и села његова даше Халеву сину Јефонијином у наследство.
Ис.Н. 14:3, Ис.Н. 14:4
13. Даше дакле синовима Арона свештеника град за уточиште крвнику Хеврон с подграђем и Ливну с подграђем.
Ис.Н. 10:29, Ис.Н. 15:42, Ис.Н. 15:54, Ис.Н. 20:7, 1 Дн. 6:57, Иса. 37:8
14. И Јатир с подграђем и Естемоју с подграђем,
Ис.Н. 15:48, Ис.Н. 15:50
15. И Олон с подграђем и Давир с подграђем,
Ис.Н. 15:49, 1 Дн. 6:58
16. И Ајин с подграђем, и Јуту с подграђем, и Вет-Семес с подграђем: девет градова од та два племена.
Ис.Н. 15:10, Ис.Н. 15:55, 1 Дн. 6:59
17. А од племена Венијаминовог Гаваон с подграђем, и Гавају с подграђем,
Ис.Н. 18:24, Ис.Н. 18:25
18. Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града.
1 Дн. 6:60
19. Свега градова синова Арона свештеника тринаест градова с подграђима.
2 Дн. 31:15
20. А породицама синова Катових, Левитима, што их још беше од синова Катових, допадоше на њихов жреб градови од племена Јефремовог;
1 Дн. 6:662020-09-1506 minМој изборIs. N. 20 -Исус Навин, глава 20
1. Потом рече Господ Исусу говорећи:
2. Кажи синовима Израиљевим и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија,
2 Мој. 28:13, 5 Мој. 4:41, Рим. 8:1, Рим. 8:33, Јевр. 6:18
3. Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника.
4. Па кад ко утече у који од тих градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старешинама оног града ствар своју, па нека га приме к себи, и дају му место да седи код њих.
Рута 4:1, Јов 5:4, Јер. 48:7
5. И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега.
4 Мој. 35:12
6. Него нека седи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничког који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из ког је утекао.
4 Мој. 35:12, 4 Мој. 35:24, 4 Мој. 35:25
7. И оделише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној.
1 Мој. 33:18, Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 21:11, Ис.Н. 21:13, Ис.Н. 21:21, Ис.Н. 21:32, 1 Дн. 6:76, 2 Дн. 10:1, Лука 1:39
8. А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимовог, и Рамот у Галаду од племена Гадовог, и Голан у Васану од племена Манасијиног.
5 Мој. 4:43, Ис.Н. 21:27, Ис.Н. 21:36, Ис.Н. 21:38, 1 Цар. 22:3, 1 Дн. 6:78
9. То су градови одређени свим синовима Израиљевим и дошљаку који живи међу њима, да побегне код њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове док не стане пред збор.
4 Мој. 35:15
2020-09-1502 minМој изборIs. N. 19 -Исус Навин, глава 19
1. Потом изађе други жреб за Симеуна, племе синова Симеунових по породицама њиховим, и би наследство њихово усред наследства синова Јудиних.
1 Мој. 49:7, Језек. 48:24
2. И допаде им у наследство Вирсавеја и Савеја и Молада,
1 Мој. 21:14, 1 Мој. 26:33, 1 Мој. 31:1, Ис.Н. 15:28, 1 Дн. 12:28, Нем. 11:26
3. И Асар-Суал и Вала и Асем,
4. И Елтолад и Ветуил и Орма,
1 Дн. 4:29
5. И Сиклаг и Вет-Мархавот и Асар-Суса,
6. И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим;
7. Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим;
8. И сва села што беху око тих градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је наследство племена синова Симеунових по породицама њиховим.
1 Сам. 30:27
9. Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству.
10. Потом изађе трећи жреб за синове Завулонове по породицама њиховим; и међа наследству њиховом би до Сариде.
11. А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму,
1 Мој. 49:13, 2 Мој. 12:22, 2 Мој. 23:31, 1 Цар. 4:12, 1 Дн. 6:68
12. Па се окреће од Сариде на исток до међе кислот-таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе;
13. Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја;
14. Отуда се савија међа к северу на Анатон, и излази у долину Јефтаил,
15. С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим.
Ис.Н. 11:1, Ис.Н. 12:20, Ис.Н. 21:34
16. То је наследство синова Завулонових по породицама њиховим, то су градови и села њихова.
Дела 17:26
17. За Исахара изађе жреб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховим;
Језек. 48:26
18. А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним,
Ис.Н. 1:4, Ис.Н. 15:16, Суд. 6:33, 1 Сам. 28:4, 1 Цар. 4:8, 1 Цар. 21:1, 1 Цар. 21:23, 2 Цар. 8:29
19. И Аферајим и Сеон и Анахарат,
20. И Равит и Кисион и Авес,
21. И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Бет-Фасис,
Ис.Н. 21:29
22. А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим.
Суд. 4:6, 1 Сам. 10:3, 1 Дн. 6:77, Псал. 89:122020-09-1407 minМој изборIs. N. 18 -Исус Навин, глава 18
1. И сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом и онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу.
Ис.Н. 19:51, Ис.Н. 21:2, Ис.Н. 22:9, Ис.Н. 22:19, Суд. 18:31, Суд. 21:19, 1 Сам. 1:3, 1 Сам. 1:24, 1 Сам. 4:3, 1 Сам. 14:3, Псал. 78:58, Јер. 7:12
2. Али још беше синова Израиљевих седам племена, којима не би дато наследство.
3. И Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших?
Приче 2:2, Приче 10:4, Соф. 3:16, Мат. 20:6, Филиб. 3:13
4. Изаберите између себе по три човека из сваког племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на наследства своја, па онда нека дођу к мени.
Мих. 2:5
5. И нека је разделе на седам делова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са севера.
Ис.Н. 15:1, Ис.Н. 16:1, Ис.Н. 16:4, Мих. 2:5
6. А ви препишите земљу на седам делова, и донесите амо к мени, да бацим жреб за племена ваша овде пред Господом Богом нашим.
Ис.Н. 14:2
7. Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи.
5 Мој. 10:9, Ис.Н. 13:8, Ис.Н. 13:33, Језек. 44:28
8. Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповеди људима који одоше да препишу земљу говорећи: Идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити жреб за вас овде пред Господом у Силому.
9. И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом.
10. И Исус баци жреб за њих у Силому пред Господом, и онде подели Исус земљу међу синове Израиљеве по деловима њиховим.
Приче 16:33
11. И изађе жреб за племе синова Венијаминових по породицама њиховим, и дође међа дела њиховог међу синове Јудине и синове Јосифове.
12. И би им међа са севера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са севера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен;
Ис.Н. 16:1
13. А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и силази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњем.
1 Мој. 28:19, Ис.Н. 16:3, Ис.Н. 16:5
14. Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То је западна страна.
Ис.Н. 9:17, 1 Кор. 13:6
15. А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје,
Ис.Н. 15:9
16. И силази та међа накрај горе која је према долини сина Еномовог, а у долини рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и силази на извор Рогил;
Ис.Н. 15:8, 2 Цар. 23:10, 2 Дн. 28:3, 2 Дн. 33:6, Иса. 30:33, Јер. 19:2
17. Потом се обрће од севера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори адумимској, и силази на камен Воана сина Рувимовог;
Ис.Н. 15:6
18. Отуда иде страном која је према Арави к северу и силази у Араву;
19. Потом иде покрај Вет-Огле к северу и удара у залив сланог мора са северне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа.2020-09-1405 minМој изборIs. N. 17 -Исус Навин, глава 17
1. И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;
1 Мој. 41:51, 1 Мој. 46:20, 1 Мој. 48:18, 1 Мој. 50:23, 5 Мој. 3:15, 1 Дн. 7:14
2. Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.
4 Мој. 26:29, 4 Мој. 26:32, 1 Дн. 7:18
3. А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.
4. И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.
4 Мој. 27:6, Ис.Н. 14:1
5. И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.
Ис.Н. 22:7
6. Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.
4 Мој. 26:29
7. А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.
Ис.Н. 16:6
8. А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.
Ис.Н. 12:17, Ис.Н. 15:34, Ис.Н. 16:8
9. Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.
Ис.Н. 16:8
10. С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.
11. Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.
Ис.Н. 16:9, 1 Сам. 31:10, 1 Цар. 4:12, 1 Дн. 7:29, Јер. 49:2
12. Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.
2 Мој. 23:29
13. Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.
Ис.Н. 16:10
14. А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?
1 Мој. 48:19, 1 Мој. 48:22, Ис.Н. 16:4
15. А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.
16. А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.
Ис.Н. 19:18, Суд. 1:19, Суд. 6:33, 1 Цар. 4:12, 1 Цар. 18:46, Ос. 1:5
17. А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.
18. Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.
Ис.Н. 11:4, Ис.Н. 13:6, Рим. 8:31, Јевр. 13:6
2020-09-1404 minМој изборIs. N. 16 -Исус Навин, глава 16
1. И допаде део синовима Јосифовим од Јордана код Јерихона, од воде јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору ветиљску,
Ис.Н. 18:5
2. А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота,
1 Мој. 28:19, Ис.Н. 18:13, Суд. 1:26, 2 Сам. 15:32
3. Потом иде на запад до међе јафлетске па до међе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излази на море.
Ис.Н. 18:13, 1 Дн. 7:28, 2 Дн. 8:5
4. Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем.
Ис.Н. 17:14
5. А беше међа синовима Јефремовим по породицама њиховим, беше међа наследства њиховог к истоку Атарот-Адар до горњег Вет-Орона,
Ис.Н. 18:13, 2 Дн. 8:5
6. И излази међа на море код Михмете са северне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе,
Ис.Н. 17:7
7. Потом силази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан.
1 Дн. 7:28
8. Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је наследство племена синова Јефремових по породицама њиховим.
Ис.Н. 17:9, Ис.Н. 19:28
9. А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим.
Ис.Н. 17:9
10. А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовим до данас плаћајући данак.
1 Мој. 9:25, Ис.Н. 15:63, Ис.Н. 17:12, Ис.Н. 17:13, 1 Цар. 9:16, 1 Цар. 9:20
2020-09-1402 minМој изборIs. N. 15 -Исус Навин, глава 15
1. А ово беше део синова Јудиних по породицама њиховим: уз међу едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране;
4 Мој. 33:36, 4 Мој. 34:3, Ис.Н. 18:5
2. И беше им јужна међа од краја сланог мора, од залива који иде к југу.
3. А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку;
4. Отуда, идући до Аселмона, излази на поток мисирски и крај тој међи удара у море. То вам је јужна међа.
1 Мој. 15:18, 4 Мој. 34:5, 1 Цар. 8:65
5. А међа к истоку: слано море до краја Јордана; а међа са северне стране: од залива морског, до краја Јордана;
6. Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог;
Ис.Н. 18:17
7. Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на север иде на Галгал, према брду адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил;
Ис.Н. 7:24, Ис.Н. 7:26, Иса. 65:10, Ос. 2:15
8. Одатле иде та међа преко долине синова Еномових покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еном к западу и која је накрај долине рафајске к северу;
Ис.Н. 18:16, Ис.Н. 18:28, Суд. 1:21, Суд. 19:10, 2 Сам. 5:18, 2 Цар. 23:10, Јер. 19:2, Јер. 19:6
9. Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим;
5 Мој. 34:7, Суд. 18:12
10. Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са севера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне;
1 Мој. 38:13, 1 Сам. 14:6, Псал. 18:32, Псал. 44:3, Псал. 60:12, Псал. 118:10, Рим. 8:31, 1 Кор. 14:11, Филиб. 4:13
11. И иде међа покрај Акарона к северу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море.
Ис.Н. 19:43
12. А међа је западна покрај великог мора и његових међа. То су међе синова Јудиних унаоколо по породицама њиховим.
5 Мој. 11:24, Језек. 47:20
13. А Халеву сину Јефонијином даде Исус део међу синовима Јудиним, као што му заповеди Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон;
Ис.Н. 14:13, 1 Дн. 6:56
14. И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове.
4 Мој. 13:23, Суд. 1:10
15. И одатле оде на Давиране; а Давир се пре зваше Киријат-Сефер.
Ис.Н. 10:38, Суд. 1:11
16. И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју.
Суд. 1:12, 1 Сам. 17:25
17. И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену.
Ис.Н. 14:6, Суд. 3:9
18. И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њеног; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?
1 Мој. 24:64, Суд. 1:14, 1 Сам. 25:23
19. А она рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој изворе горње и изворе доње.
1 Мој. 33:112020-09-1407 minМој изборIs. N. 14 -Исус Навин, глава 14
1. А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,
4 Мој. 34:17
2. Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.
4 Мој. 26:55, Псал. 16:5, Приче 16:33, Приче 18:18
3. Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима.
4 Мој. 32:29, Ис.Н. 13:8
4. Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово.
1 Мој. 48:5, 1 Дн. 5:1
5. Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.
4 Мој. 35:2, Ис.Н. 21:2, Језек. 45:1
6. А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији.
4 Мој. 13:27, 4 Мој. 32:12, 5 Мој. 1:19, 5 Мој. 1:36, Ис.Н. 15:17
7. Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.
8. А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог.
5 Мој. 1:36, Откр. 14:4
9. И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог.
4 Мој. 13:23, Ис.Н. 1:3, Суд. 1:20
10. А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.
4 Мој. 14:30, Ис.Н. 13:1, Псал. 90:10
11. И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.
5 Мој. 31:2, 5 Мој. 34:7
12. Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.
Ис.Н. 15:14, Суд. 1:20, 1 Сам. 14:6, 2 Дн. 14:11, Псал. 18:32, Псал. 44:3, Псал. 60:12, Псал. 111:8, Псал. 118:10, Рим. 8:31, Филиб. 4:13
13. И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство.
1 Мој. 47:7, Ис.Н. 10:37, Ис.Н. 21:11, 1 Дн. 6:55
14. Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог.
Ис.Н. 21:12
15. А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата.
1 Мој. 23:2, Ис.Н. 11:23, Ис.Н. 15:13
2020-09-1303 minМој изборIs. N. 13 -Исус Навин, глава 13
1. А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.
1 Мој. 18:11, Ис.Н. 14:10, Ис.Н. 23:1, 1 Цар. 1:1, Лука 1:7
2. Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска,
1 Мој. 10:14, 1 Мој. 26:1, 2 Мој. 23:29, 5 Мој. 11:23, 1 Сам. 27:8, 2 Сам. 3:3, 2 Сам. 13:37
3. Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји;
5 Мој. 2:23, 1 Сам. 6:4, 1 Сам. 6:16, Јер. 2:18, Соф. 2:5
4. С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске.
Ис.Н. 19:30, Суд. 1:34
5. И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског;
Ис.Н. 12:7, 1 Цар. 5:18, Псал. 83:7
6. Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио.
Ис.Н. 11:8, Ис.Н. 14:1, Ис.Н. 23:13
7. Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног.
8. Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,
4 Мој. 32:19, 4 Мој. 32:33, Ис.Н. 18:7, Ис.Н. 22:4
9. Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона,
4 Мој. 21:30, Иса. 15:2
10. И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових,
11. И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе;
Ис.Н. 12:5
12. Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби.
4 Мој. 21:24, 5 Мој. 3:11
13. Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.
14. Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао.
4 Мој. 18:20, 5 Мој. 10:9, 5 Мој. 18:2
15. А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим,
16. И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве,
4 Мој. 21:28, 4 Мој. 21:30, 5 Мој. 3:12, Ис.Н. 12:2
17. Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,
Јер. 48:23
18. И Јаса и Кадимот и Мифат,
4 Мој. 21:23
19. И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,
4 Мој. 32:37
20. И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,2020-09-1306 minМој изборIs. N. 12 -Исус Навин, глава 12
1. А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с оне стране Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку:
4 Мој. 21:24, 5 Мој. 2:24, 5 Мој. 3:8, 5 Мој. 7:24, Ис.Н. 13:8, Иса. 16:2
2. Сион цар аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на брегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, где је међа синова амонских;
Ис.Н. 13:16
3. И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу;
5 Мој. 3:17, Ис.Н. 13:20
4. И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину,
4 Мој. 21:35, 5 Мој. 3:11
5. И владаше гором Ермоном и Салхом и свим Васаном до међе гесурске и махатске, и половином Галада до међе Сиона цара есевонског.
5 Мој. 3:14, Ис.Н. 13:11, 1 Сам. 27:8, 2 Сам. 3:3, 2 Сам. 13:37, 2 Цар. 25:23
6. Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије, слуга Господњи, у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.
7. А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевим с оне стране Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевим у наследство према деловима њиховим,
1 Мој. 14:6, 1 Мој. 32:3, Ис.Н. 11:17, Псал. 135:11
8. По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу хетејску, аморејску и хананејску, ферезејску, јевејску и јевусејску:
2 Мој. 3:8, Ис.Н. 10:40
9. Цар јерихонски један; цар гајски до Ветиља један;
Ис.Н. 6:2, Ис.Н. 8:29
10. Цар јерусалимски један; цар хевронски један;
Ис.Н. 10:23
11. Цар јармутски један, цар лахиски један;
12. Цар јеглонски један; цар гезерски један;
13. Цар давирски један; цар гадерски један;
14. Цар орамски један; цар арадски један;
15. Цар од Ливне један; цар одоламски један;
16. Цар макидски један; цар ветиљски један;
17. Цар тифувски један; цар еферски један;
Ис.Н. 19:13, 1 Цар. 4:10
18. Цар афечки један; цар саронски један;
19. Цар мадонски један; цар асорски један;
20. Цар симрон-меронски један; цар ахсавски један;
Ис.Н. 11:1, Ис.Н. 19:15
21. Цар танашки један; цар мегидски један;
22. Цар кедески један; цар јокнеамски код Кармела један;
Ис.Н. 19:37
23. Цар дорски у Нафат-Дору један; цар гојимски у Галгалу један;
1 Мој. 14:1
24. Цар тераски један. Свега тридесет и један цар.2020-09-1303 minМој изборIs. N. 11 -Исус Навин, глава 11
1. А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском,
Ис.Н. 10:3, Ис.Н. 11:10, Ис.Н. 19:15, Псал. 2:1, Псал. 83:1, Псал. 83:8, Псал. 83:11
2. И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,
4 Мој. 34:11, Ис.Н. 12:3, Ис.Н. 17:11, 1 Цар. 4:11
3. Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.
1 Мој. 31:49, Ис.Н. 13:11, Суд. 3:3, Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5, 1 Цар. 15:22
4. И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома.
1 Мој. 22:17, 1 Мој. 32:12, 1 Сам. 13:5
5. Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља.
6. А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем.
2 Сам. 8:4, Језек. 39:9
7. И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.
8. И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог.
9. И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем.
10. И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима.
11. И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.
12. И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи.
4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:2
13. Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус.
14. А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо.
15. Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију.
2 Мој. 34:11, 5 Мој. 7:2, Ис.Н. 1:7
16. И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.
Ис.Н. 10:41, Ис.Н. 12:8
17. Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.
5 Мој. 7:24, Ис.Н. 12:7
18. Дуго времена војева Исус на те цареве.
19. Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.
Ис.Н. 9:3, Ис.Н. 9:7
20. Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.
2 Мој. 4:21, 5 Мој. 20:16, Суд. 14:4, 1 Сам. 2:25, 1 Цар. 12:15, Рим. 9:18, Јаков 1:13
21. У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.
4 Мој. 13:23, 5 Мој. 1:28, Ис.Н. 15:13, Суд. 1:10
22. Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.
Ис.Н. 15:46, 1 Сам. 17:4
23. Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата.
4 Мој. 26:53, 4 Мој. 34:2, Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 21:44, Ис.Н. 23:1, Језек. 45:8
2020-09-1304 minМој изборIs. N. 10 -Исус Навин, глава 10
1. А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих,
Ис.Н. 6:21, Ис.Н. 8:22, Ис.Н. 9:15
2. Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри.
2 Мој. 15:14, 5 Мој. 11:25, Псал. 48:4, Приче 1:26, Јевр. 10:31, Откр. 6:15
3. Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи:
1 Мој. 23:2
4. Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим.
Ис.Н. 9:15
5. И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити.
Ис.Н. 9:2, Ис.Н. 10:16
6. Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама.
Ис.Н. 5:10
7. И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци.
Ис.Н. 8:1
8. И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом.
5 Мој. 3:29, 5 Мој. 7:24, Ис.Н. 11:6, Ис.Н. 23:9, Псал. 2:8, Псал. 91:13, Псал. 107:40, Псал. 110:5, Иса. 26:5, Мал. 4:3, Откр. 2:26
9. И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала,
10. И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде.
Ис.Н. 15:35, Ис.Н. 16:3, Ис.Н. 16:5, Суд. 4:15, 1 Сам. 7:10, 2 Дн. 14:12, Псал. 18:14, Иса. 28:21
11. А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем.
Псал. 18:13, Псал. 77:17, Иса. 28:2, Иса. 30:30, Језек. 38:22, Откр. 16:21
12. Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском.
5 Мој. 4:19, Суд. 12:12, Псал. 19:4, Иса. 28:21, Иса. 38:8, Иса. 60:20, Авак. 3:11
13. И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан.
2 Сам. 1:18
14. И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља.
2 Мој. 14:14, 5 Мој. 1:30, 5 Мој. 3:22, Ис.Н. 23:3, Ис.Н. 23:10, 2 Дн. 20:29, Нем. 4:20, Псал. 33:8, Псал. 33:12, Псал. 33:19, Иса. 31:4, Иса. 38:8, Иса. 42:13, Иса. 52:10, Иса. 52:12, Зах. 14:3
15. И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.
16. А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде.
17. И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде.
18. А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају.
19. А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш.
20. А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове,2020-09-1309 minМој изборIs. N. 9 -Исус Навин, глава 9
1. А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,
1 Мој. 15:18, 1 Мој. 15:21, 2 Мој. 3:17, 4 Мој. 34:6, 5 Мој. 1:1, 5 Мој. 7:1
2. Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.
1 Дн. 20:1, Псал. 2:1, Псал. 83:3, Псал. 83:5, Приче 11:21, Иса. 8:1, Иса. 8:9, Иса. 8:12, Дела 4:26
3. А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,
Ис.Н. 6:27, Ис.Н. 10:2, 2 Сам. 21:1
4. Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,
Мат. 9:17, Лука 5:37
5. И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.
6. И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.
Ис.Н. 5:10
7. А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?
2 Мој. 23:32, 5 Мој. 7:2, Ис.Н. 11:19
8. Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?
5 Мој. 20:11
9. А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,
2 Мој. 15:14, 5 Мој. 20:15, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 9:24
10. И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.
4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:33
11. И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.
12. Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.
13. А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.
14. И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.
4 Мој. 27:21, Суд. 1:1, 1 Сам. 14:19, 1 Сам. 22:10, 1 Сам. 30:8, 2 Сам. 2:1, Иса. 30:1
15. И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.
2 Сам. 21:2
16. Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.
17. Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.
Ис.Н. 18:25, Језд. 2:25
18. И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.
Псал. 15:4
19. Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.
20. Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.
2 Сам. 21:1, Зах. 5:3, Мал. 3:5
21. Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.
5 Мој. 29:11
22. Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?2020-09-1205 minМој изборIs. N. 8 -Исус Навин, глава 8
1. Иза тога рече Господ Исусу: Не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара гајског и народ његов и град његов и земљу његову.
5 Мој. 1:21, 5 Мој. 7:18, Ис.Н. 1:9, Ис.Н. 2:11, Ис.Н. 6:2, Псал. 44:3
2. И учини с Гајем и царем његовим како си учинио с Јерихоном и његовим царем; али плен из њега и стоку његову разграбите за се. Намести заседу иза града.
5 Мој. 20:14, Ис.Н. 6:21
3. И уста Исус и сав народ што беше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет хиљада јунака, и посла их ноћу;
4. И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.
Суд. 20:29
5. А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изађу пред нас, ми ћемо као и пре побећи испред њих.
Суд. 20:32
6. Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: Беже испред нас као и пре. И ми ћемо бежати испред њих.
7. Тада ви изађите из заседе и истерајте из града шта буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке.
8. А кад узмете град, запалите га огњем; по речи Господњој учините. Ето, заповедио сам вам.
Ис.Н. 1:16, Суд. 20:38, 2 Сам. 13:28
9. Тако их посла Исус, и они одоше у заседу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.
10. А ујутру уста Исус рано и преброја народ, па пође са старешинама Израиљевим пред народом на Гај.
1 Мој. 22:3, 4 Мој. 1:43, Ис.Н. 3:1, Ис.Н. 6:12, Ис.Н. 7:16, Псал. 101:8, Псал. 119:60, Проп. 9:10, Јер. 21:12
11. И сва војска што беше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у логор са севера Гају; а беше долина између њих и Гаја.
12. И узе око пет хиљада људи, и намести их у заседу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају.
1 Мој. 12:8, 1 Мој. 28:19, Суд. 1:22
13. И кад се намести сав народ, сва војска, што беше са севера граду и што беше у заседи са запада граду, изађе Исус ону ноћ усред долине.
14. И кад то виде цар гајски, људи у граду похиташе и уранише; и изађоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знаше да има заседа за њим, иза града.
Суд. 20:34, Проп. 9:12, Мат. 24:39, Мат. 24:50, 1 Сол. 5:1, 2 Пет. 2:3
15. Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бежати к пустињи.
Ис.Н. 15:61, Ис.Н. 16:1, Ис.Н. 18:12, Суд. 20:32
16. А они сазваше сав народ што беше у граду да их терају. И тераше Исуса, и одвојише се од свог града.
2 Мој. 14:3, Суд. 20:31, Псал. 9:16
17. И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тераху Израиља.
18. Тада рече Господ Исусу: Дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му беше у руци према граду.
5 Мој. 7:23, 5 Мој. 9:3, 5 Мој. 31:5, Ис.Н. 1:5, Јер. 49:3
19. А они што беху у заседи одмах усташе са свог места, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем.
20. А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бежати ни тамо ни амо; а народ који бежаше у пустињу поврати се на оне који га тераху.
Суд. 20:40
21. И Исус и сав Израиљ видевши да је заседа њихова узела град и где се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане.
22. А они из града изађоше пред њих, те беху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.
3 Мој. 27:29, 5 Мој. 7:2, Јов 20:5, Лука 17:26, 1 Сол. 5:3
23. А цара гајског ухватише живог и доведоше к Исусу.2020-09-1207 minМој изборIs. N. 7 -Исус Навин, глава 7
1. Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве.
Ис.Н. 6:18, Ис.Н. 22:20, Проп. 9:18, Јона 1:12
2. А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај.
3. И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало.
4. И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана.
3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25, Иса. 30:17, Иса. 59:2
5. И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода.
3 Мој. 26:36, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 2:11, Псал. 22:14
6. А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.
1 Мој. 37:29, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 1:2, 2 Сам. 13:21, Нем. 9:1, Јест. 4:1, Јов 2:12, Дела 14:14
7. И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана!
2 Мој. 5:22
8. Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим?
9. Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог?
2 Мој. 32:12, 4 Мој. 14:16, Псал. 48:10, Псал. 83:4
10. А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје?
11. Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари.
Ис.Н. 6:17, Дела 5:1
12. Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу.
4 Мој. 14:45, 5 Мој. 7:26, Ис.Н. 6:18
13. Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе.
2 Мој. 19:10, Ис.Н. 3:5
14. Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један.
1 Сам. 10:19, 1 Сам. 10:20, 1 Сам. 14:38, Приче 16:33, Јона 1:7, Дела 1:24
15. Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу.
1 Мој. 34:7, Суд. 20:6, 1 Сам. 14:38
16. И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино.
17. Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија.
18. И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног.
1 Мој. 4:7, 4 Мој. 32:23, Приче 13:21, Јер. 2:26, Дела 5:1
19. И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.
4 Мој. 5:6, 1 Сам. 6:5, 2 Дн. 30:22, Псал. 51:3, Дан. 9:4, Јован 9:24
20. А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако:2020-09-1206 minМој изборIs. N. 6 -Исус Навин, глава 6
1. А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико није излазио, нити је ко улазио.
2. А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његовог и јунаке његове.
Ис.Н. 2:9, 2 Сам. 5:19, Нем. 9:24, Дан. 5:18
3. Зато обиђите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учините шест дана.
4. А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмог дана обиђите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.
4 Мој. 10:8, Ис.Н. 6:13, Суд. 7:16
5. Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ гласно; и зидови ће градски попадати на свом месту, а народ нека улази, сваки напрема се.
Јов 39:28
6. Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег заветни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим.
7. А народу рече: Идите и обиђите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим.
8. А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завета Господњег пође за њима.
Ис.Н. 4:13
9. А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; и идући трубљаху у трубе.
4 Мој. 10:25, Иса. 42:12
10. А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати.
11. Тако обиђе ковчег Господњи око града једном; па се вратише у логор, и ноћише у логору.
12. А сутра уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.
5 Мој. 31:25
13. И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе.
1 Дн. 15:26, Гал. 6:9
14. И једном обиђоше око града другог дана, па се вратише у логор; тако учинише шест дана.
15. А седмог дана усташе зором, и обиђоше око града исто онако седам пута; само тога дана обиђоше око града седам пута.
16. А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град.
Суд. 7:20, 2 Дн. 13:14
17. А град да буде проклет Господу и шта је год у њему; само Рава курва нека остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које смо послали.
1 Мој. 12:3, 3 Мој. 27:28, Ис.Н. 2:4, 1 Сам. 15:6, Мат. 10:41, Јевр. 6:10
18. Али се чувајте од проклетих ствари да и сами не будете проклети узевши шта проклето, и да не навучете проклетство на логор Израиљев и сметете га.
5 Мој. 7:26, 5 Мој. 13:17, Ис.Н. 7:1, Ис.Н. 7:11, Ис.Н. 7:25, 1 Дн. 2:7, Иса. 52:11, Јона 1:12, Рим. 12:9, 2 Кор. 6:17, Ефес. 5:11, 1 Сол. 5:22
19. Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.
Мих. 4:13
20. Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика гласно, попадаше зидови на месту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град.
Ис.Н. 6:16, Јевр. 11:302020-09-1205 minМој изборIs. N. 5 -Исус Навин, глава 5
1. А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих.
2 Мој. 15:14, 4 Мој. 13:30, 1 Цар. 10:5, Псал. 48:6
2. У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве.
3. И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.
4. А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира;
4 Мој. 14:29, 4 Мој. 26:64
5. Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира.
6. Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед;
5 Мој. 1:3, Ис.Н. 24:7, Псал. 95:10, Јевр. 3:11
7. И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу.
4 Мој. 14:31
8. А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише.
1 Мој. 34:25
9. Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана.
3 Мој. 18:3, Ис.Н. 24:14, 1 Сам. 14:6, Језек. 20:7
10. И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском.
2 Мој. 12:6, 4 Мој. 9:5
11. И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан.
4 Мој. 15:19
12. И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године.
2 Мој. 16:35
13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?
1 Мој. 18:2, Зах. 1:8, Дела 1:10
14. А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?
1 Мој. 17:3, 3 Мој. 9:24, 4 Мој. 16:22, 4 Мој. 16:45
15. А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.
1 Мој. 28:17, 2 Мој. 3:5, 3 Мој. 19:2, 1 Сам. 2:2, 1 Дн. 16:25, 1 Дн. 16:29, Псал. 22:3, Псал. 29:2, Псал. 33:8, Псал. 76:7, Псал. 76:11, Псал. 89:7, Псал. 96:4, Псал. 96:9, Иса. 6:3, Дела 7:33, Откр. 4:82020-09-1203 minМој изборIs. N. 4 -Исус Навин, глава 4
1. А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:
5 Мој. 27:2, Ис.Н. 3:17
2. Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена,
4 Мој. 13:3, 4 Мој. 34:18, 5 Мој. 1:23, Ис.Н. 1:4, Ис.Н. 3:12, 1 Цар. 18:31
3. И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити.
Ис.Н. 4:20
4. Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена.
5. И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих,
6. Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење?
2 Мој. 12:26, 5 Мој. 6:20, Псал. 44:1, Псал. 48:13, Псал. 78:3, Иса. 38:16
7. Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека.
2 Мој. 12:14, 4 Мој. 16:40, Ис.Н. 3:13, 1 Кор. 11:24
8. И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде.
9. А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас.
1 Мој. 28:18, Ис.Н. 24:27, 1 Сам. 7:12
10. Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе.
11. А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.
12. Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије.
4 Мој. 32:20, 4 Мој. 32:27, 5 Мој. 33:21
13. Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско.
Ис.Н. 6:8
14. Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог.
Ис.Н. 3:7, 1 Сам. 2:25, 1 Сам. 2:30, 2 Дн. 1:1
15. И рече Господ Исусу говорећи:
16. Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана.
2 Мој. 25:16, Откр. 11:19
17. И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана.2020-09-1104 minМој изборIs. N. 3 -Исус Навин, глава 3
1. И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише онде а не пређоше.
4 Мој. 25:1, Ис.Н. 2:1
2. А после три дана прођоше управитељи кроз логор,
Ис.Н. 1:10, Ис.Н. 1:11
3. И заповедише народу говорећи: Кад видите ковчег завета Господа Бога свог и свештенике Левите где га носе, пођите и ви с места свог и идите за њим.
4 Мој. 10:33, 5 Мој. 31:9, Ис.Н. 3:8
4. Али нека буде даљине између вас и њега до две хиљаде лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нисте ишли тим путем.
2 Мој. 19:12, 5 Мој. 28:58, 1 Дн. 16:30, Псал. 2:11, Јевр. 12:28
5. И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама.
3 Мој. 20:7, 4 Мој. 11:18, Ис.Н. 7:13, 1 Сам. 16:5
6. Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег заветни и идите пред народом. И узеше ковчег заветни и пођоше пред народом.
4 Мој. 4:15, 2 Дн. 5:4
7. А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем.
Ис.Н. 4:14, 1 Дн. 29:25, 2 Дн. 1:1
8. Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.
9. И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо, и чујте речи Господа Бога свог.
10. По том рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће заиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје:
2 Мој. 33:2, 5 Мој. 5:26, 5 Мој. 7:1, 1 Сам. 17:26, 2 Цар. 19:4, Псал. 44:2, Ос. 1:10, Мат. 16:16
11. Ево, ковчег завета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.
Ис.Н. 3:3, Јов 41:2, Псал. 24:1, Мих. 4:13, Зах. 4:14
12. Зато сада изаберите дванаест људи из племена Израиљевих, по једног човека из сваког племена.
Ис.Н. 4:1, Ис.Н. 4:2
13. И чим свештеници, носећи ковчег завета Господа Господа свој земљи, стану ногама својим у води јорданској, вода ће се у Јордану растворити, те ће вода која тече одозго стати у гомилу.
2 Мој. 15:8, Псал. 78:13, Авак. 3:15
14. И кад се подиже народ из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег заветни пред народом,
2 Мој. 25:10, 4 Мој. 10:3, 2 Дн. 6:41, Псал. 132:8, Дела 7:45, Јевр. 9:4
15. И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве),
Ис.Н. 4:18, Ис.Н. 5:10, Ис.Н. 5:12, 1 Дн. 12:15, Јер. 12:5
16. Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону.
1 Мој. 14:3, 4 Мој. 34:3, 5 Мој. 3:17, 1 Цар. 4:12, 1 Цар. 7:46
17. А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана.
2 Мој. 14:29, 4 Мој. 33:51, Јевр. 11:29
2020-09-1104 minМој изборIs. N. 2 -Исус Навин, глава 2
1. А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.
4 Мој. 25:1, Суд. 1:23, Мат. 1:5, Јевр. 11:31, Јаков 2:25
2. Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
Псал. 127:1, Приче 21:30
3. И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
4. Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;
Ис.Н. 6:17, 2 Сам. 17:19
5. И кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.
6. А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.
2 Мој. 1:17, Ис.Н. 6:25, 2 Сам. 17:19
7. И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима.
Суд. 3:28
8. Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,
9. И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
1 Мој. 35:5, 2 Мој. 15:15, 5 Мој. 2:25, Ис.Н. 2:24, Иса. 23:5
10. Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:34, Ис.Н. 4:23
11. И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.
2 Мој. 15:14, 5 Мој. 4:39, Ис.Н. 5:1, Ис.Н. 7:5, 1 Цар. 8:60, Псал. 83:18, Иса. 13:7, Дан. 4:34, Зах. 8:20, Зах. 8:23
12. Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
1 Мој. 40:14, Ис.Н. 2:18, Суд. 1:24, 1 Сам. 20:14, 1 Сам. 20:17, Ефес. 6:1, 1 Тим. 5:8
13. Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.
14. А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.
Ис.Н. 6:22, Мат. 5:7
15. Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.
Дела 9:25, Јевр. 11:31
16. И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.
17. А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
2 Мој. 20:7
18. Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.
1 Мој. 7:1, 1 Мој. 19:12, 1 Мој. 19:17, Ис.Н. 2:12, Ис.Н. 6:23, Јест. 8:6, Пес. 4:3, Дела 11:14, 2 Тим. 1:16
19. И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
4 Мој. 35:26, Мат. 27:25
20. Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.2020-09-1105 minМој изборIs. N. 1 -Књига Исуса Навина
Глава 1
1. А по смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу сину Навином, слузи Мојсијевом, говорећи:
5 Мој. 1:38
2. Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим.
5 Мој. 34:5
3. Свако место на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.
5 Мој. 11:24
4. Од пустиње и од овог Ливана до реке велике, реке Ефрата, сва земља хетејска до великог мора на западу биће међа ваша.
1 Мој. 15:18, 2 Мој. 23:31, 1 Цар. 10:29, 1 Дн. 5:9
5. Нико се неће одржати пред тобом свега века твог; са тобом ћу бити као што сам био са Мојсијем, нећу одступити од тебе нити ћу те оставити.
2 Мој. 3:12, 5 Мој. 7:24, 5 Мој. 31:6, Рим. 8:31
6. Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати.
7. Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш.
4 Мој. 27:23, Ис.Н. 11:15
8. Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати.
5 Мој. 17:19, Псал. 1:2, Приче 3:1
9. Нисам ли ти заповедио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.
Псал. 27:1, Јер. 1:8
10. Тада заповеди Исус управитељима народним говорећи:
Ис.Н. 3:2
11. Прођите кроз логор и заповедите народу говорећи: Спремите себи погаче, јер ћете за три дана прећи преко Јордана па уђите и узмите земљу коју вам Господ Бог ваш даје у наследство.
5 Мој. 9:1, Ис.Н. 3:2
12. А племену Рувимовом и Гадову и половини племена Манасијиног рече Исус говорећи:
13. Сетите се шта вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, рекавши: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу.
4 Мој. 32:20, Ис.Н. 22:2
14. Жене ваше, деца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ове стране Јордана; ви пак прођите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им,
4 Мој. 32:20
15. Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наследе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на наследство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана, ка истоку, и држите га.
Ис.Н. 22:4
16. А они одговорише Исусу говорећи: Шта си нам год заповедио чинићемо, и куда нас год пошаљеш ићи ћемо.
17. Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.
1 Мој. 21:22, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 26:28, 1 Сам. 16:18, 1 Цар. 1:37, Псал. 20:1, Псал. 20:3, Рим. 8:31
18. Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.
2020-09-1103 minМој избор5 Moj. 34 -5. Мојсијева, глава 34
1. Тада изиђе Мојсије из поља моавског на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;
5 Мој. 32:52, Суд. 18:28
2. И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног,
2 Мој. 23:31, 4 Мој. 34:6, 5 Мој. 11:24
3. И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора.
Суд. 1:16, Суд. 3:13, 2 Дн. 28:15
4. И рече му Господ: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Показах ти да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући.
5. И умре онде Мојсије, слуга Господњи у земљи моавској по речи Господњој.
5 Мој. 32:50, Ис.Н. 1:1, Мал. 4:4
6. А погребе га Господ у долини у земљи моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњег дана.
Јуда 1:9
7. И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала.
1 Мој. 27:1, 5 Мој. 31:2, Ис.Н. 14:11
8. И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.
1 Мој. 50:3, 4 Мој. 20:29, 1 Сам. 25:1, Иса. 57:1
9. А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија.
2 Мој. 31:3, 4 Мој. 11:17, 4 Мој. 27:18, 4 Мој. 27:20, 1 Цар. 9:12, Иса. 11:2
10. Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, ког Господ позна лицем к лицу,
2 Мој. 33:11, 4 Мој. 12:6, 5 Мој. 5:4, 5 Мој. 18:15
11. У свим знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи мисирској на Фараону и на свим слугама његовим и на свој земљи његовој,
12. И у свим делима крепке руке и у свим страхотама великим, које учини Мојсије пред свим Израиљем.2020-09-1102 minМој избор5 Moj. 33 -5. Мојсијева, глава 33
1. А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.
1 Мој. 49:1, 1 Мој. 49:28, Лука 24:50
2. И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.
2 Мој. 19:18, Суд. 5:4, Дан. 4:13, Дан. 7:10, Авак. 3:3, Дела 7:53, Гал. 3:19, Јевр. 2:2
3. Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.
1 Сам. 2:9, Псал. 50:5, Ос. 11:1, Мал. 1:2, Лука 10:39, Дела 22:3
4. Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.
4 Мој. 30:1, Јован 7:19
5. Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.
4 Мој. 30:1, Јов 29:25
6. Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!
7. А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.
1 Мој. 49:8
8. И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;
2 Мој. 28:30, 3 Мој. 8:8, 4 Мој. 27:21, Јевр. 3:8
9. Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.
2 Мој. 32:26, 2 Мој. 32:27, 3 Мој. 10:6, 5 Мој. 13:6, Мал. 2:5, Мат. 10:37, Мар. 10:29, Лука 14:26, Лука 18:29
10. Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.
Псал. 51:19
11. Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.
Псал. 20:3
12. За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.
13. И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,
1 Мој. 27:28, 1 Мој. 49:25
14. И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.
15. И благом старих брда и благом вечних хумова.
Авак. 3:6
16. И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.
2 Мој. 3:2, 2 Мој. 3:4, Дела 7:30
17. Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.
4 Мој. 23:22, 1 Цар. 22:11, Јов 39:12, Језек. 34:21
18. А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.
1 Мој. 49:13
19. Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.
Псал. 4:5, Иса. 2:3
20. А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.
1 Дн. 12:82020-09-1005 minМој избор5 Moj. 32 -5. Мојсијева, глава 32
1. Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.
Иса. 1:2, Иса. 50:4
2. Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.
2 Сам. 23:4, Јов 29:23, Псал. 65:10, Псал. 72:6, Псал. 74:17, Иса. 55:10, Ос. 6:4, 1 Кор. 3:6
3. Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.
4. Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.
2 Сам. 22:31, Јов 34:10, Иса. 26:7, Јер. 10:10, Дан. 4:37, Рим. 9:14
5. Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.
6. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
2 Сам. 7:23, Псал. 74:2, Псал. 116:12, Иса. 63:16
7. Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.
Псал. 77:5, Иса. 46:9
8. Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.
1 Мој. 11:8, Мих. 2:5, Авак. 3:6, Зах. 9:2, Дела 17:26
9. Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.
1 Сам. 10:1, Зах. 2:12
10. Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.
5 Мој. 4:36, Нем. 9:20, Псал. 17:8, Приче 7:2, Језек. 16:6, Рим. 2:18
11. Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,
Откр. 12:14
12. Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;
13. Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,
Јов 29:6, Иса. 58:14, Језек. 36:2
14. Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.
1 Мој. 49:11, Псал. 147:14, Мат. 26:28
15. Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
Псал. 89:26, Иса. 1:4, Иса. 44:2
16. На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.
17. Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.
18. Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
19. Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,
3 Мој. 26:11, Псал. 78:59
20. И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
Мат. 17:17
21. Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.
1 Сам. 12:21, Рим. 10:19
22. Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.
Плач 4:11, Јона 2:72020-09-1008 minМој избор5 Moj. 31 -5. Мојсијева, глава 31
1. Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу,
2. И рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана.
1 Мој. 47:29, 2 Мој. 7:7, 4 Мој. 20:12, 4 Мој. 27:13, 4 Мој. 27:17, 5 Мој. 3:27, 5 Мој. 34:7, Ис.Н. 14:11, 1 Цар. 3:7
3. Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ.
5 Мој. 9:3
4. И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио.
4 Мој. 21:24
5. Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио.
Јер. 32:41, Соф. 3:17, Лука 10:1, Лука 10:32, Лука 15:6
6. Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.
5 Мој. 1:29, 5 Мој. 7:18, 5 Мој. 20:4, 1 Дн. 22:13, Псал. 118:6, Јевр. 13:5
7. Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство.
5 Мој. 1:38
8. Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.
2 Мој. 13:21, 4 Мој. 14:9, 1 Дн. 28:20, Псал. 37:3, Рим. 8:31
9. И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим.
4 Мој. 4:15, 5 Мој. 31:18, Ис.Н. 4:18, 1 Дн. 15:2, 1 Дн. 15:12
10. И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница,
3 Мој. 23:34, 5 Мој. 15:1
11. Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују,
5 Мој. 16:16, Ис.Н. 8:34, 2 Цар. 23:2
12. Сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона;
5 Мој. 4:10, Ис.Н. 8:33
13. И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите.
5 Мој. 11:2, Псал. 78:6, Приче 22:6, Ефес. 6:4
14. А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.
1 Мој. 47:29, 4 Мој. 27:13
15. И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.
2 Мој. 33:9, Псал. 99:7
16. И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима.
1 Мој. 47:30, 2 Мој. 32:6, 5 Мој. 32:15, Суд. 2:17, 1 Цар. 1:21, 1 Цар. 11:14, 1 Цар. 11:31, 2 Цар. 22:16, Иса. 1:4
17. И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?
4 Мој. 14:42, 5 Мој. 32:20, 1 Цар. 11:14, 2 Дн. 15:2, 2 Дн. 24:20, Псал. 104:29, Иса. 8:17, Иса. 63:17, Језек. 39:23
18. А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.
19. Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове израиљеве.2020-09-1006 minМој избор5 Moj. 30 -5. Мојсијева, глава 30
1. А кад дође на тебе све ово, благослов и клетва коју изнесох преда те, ако их се опоменеш у срцу свом, где би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој,
3 Мој. 26:40, 5 Мој. 28:1, 5 Мој. 28:66, 1 Цар. 8:47, Лука 15:17
2. И обратиш се ка Господу Богу свом и послушаш глас Његов у свему што ти ја заповедам данас, ти и синови твоји, из свега срца свог и из све душе своје,
Нем. 1:9, Јер. 31:17
3. Тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свих народа, по којима те буде расејао Господ Бог твој.
Псал. 106:45, Псал. 147:2, Јер. 29:14, Плач 3:22, Језек. 34:13
4. Ако би ко твој и на крај света загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети.
5 Мој. 28:64
5. И одвешће те опет Господ Бог твој у земљу коју беху наследили оци твоји, и наследићеш је, и учиниће ти добро и умножиће те већма него оце твоје.
6. И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце семена твог, да би љубио Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје, да будеш жив.
5 Мој. 10:16
7. А све клетве ове обратиће Господ Бог твој на непријатеље твоје и на ненавиднике твоје, који су те гонили.
8. А ти кад се обратиш и станеш слушати глас Господа Бога свог и творити све заповести Његове, које ти ја данас заповедам,
9. Даће ти Господ Бог твој срећу у сваком делу руку твојих, у плоду утробе твоје, у плоду стоке твоје, у плоду земље твоје; јер ће ти се Господ Бог твој опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим,
Јер. 32:41, Језек. 34:27, Соф. 3:17, Лука 15:6, Лука 15:10, Лука 15:32
10. Ако узаслушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове и уредбе Његове, написане у књизи овог закона; кад се обратиш ка Господу Богу свом свим срцем својим и свом душом својом.
11. Јер заповест коју ти ја заповедам данас нити је високо ни далеко од тебе.
Иса. 45:19
12. Није на небу, да кажеш: Ко ће нам се попети на небо да нам је скине и каже нам је да бисмо је творили?
Приче 30:4, Јован 3:13, Рим. 10:6
13. Нити је преко мора, да кажеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили?
14. Него ти је врло близу ова реч, у устима твојим и у срцу твом, да би је творио.
15. Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло.
5 Мој. 11:26, Мар. 16:16, Јован 3:16, Гал. 3:13
16. Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш.
17. Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш,
18. Јављам вам данас да ћете заиста пропасти, нити ћете продужити дана својих на земљи, у коју идеш преко Јордана да је наследиш.
5 Мој. 4:26, 5 Мој. 8:19, Иса. 63:17
19. Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје,
Ис.Н. 8:34
20. Љубећи Господа Бога свог, слушајући глас Његов и држећи се Њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих; да би наставао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.
1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 17:7, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, Јов 12:10, Псал. 27:1, Псал. 66:9, Дан. 5:23, Јован 11:25, Дела 7:5, Дела 17:25, Дела 17:28
2020-09-1004 minМој избор5 Moj. 29 -5. Мојсијева, глава 29
1. Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву.
2. И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој,
3. Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.
5 Мој. 4:34, 5 Мој. 7:19
4. Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана.
Псал. 13:3, Псал. 19:8, Псал. 146:8, Иса. 6:9, Иса. 63:17, Језек. 12:2, Мат. 13:14, Јован 8:43, Дела 28:26, Рим. 11:8, Ефес. 4:18
5. И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим.
5 Мој. 1:3, 5 Мој. 8:2, Нем. 9:21
6. Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.
2 Мој. 16:12, Нем. 9:15, Псал. 78:24
7. И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их.
4 Мој. 21:23, 5 Мој. 2:32
8. И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.
4 Мој. 32:33
9. Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.
Ис.Н. 1:7, 1 Цар. 2:3, Псал. 25:10, Иса. 56:1, Јер. 1:5
10. Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,
11. Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.
Ис.Н. 9:21
12. Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,
13. Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
1 Мој. 16:6
14. И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;
Јер. 31:31, Јевр. 8:7
15. Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.
Дела 2:39, 1 Кор. 7:14
16. Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.
17. И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.
18. Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.
Ос. 10:4, Јевр. 12:15
19. И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.
4 Мој. 15:39, Јов 15:16, Псал. 14:1, Проп. 11:9, Иса. 30:1, Јер. 36:29, Зах. 11:5, Ефес. 4:19
20. Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом.
Псал. 18:8, Псал. 74:1, Псал. 79:5, Језек. 14:7
21. И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона.
Јер. 42:18, Мат. 24:51
22. Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,2020-09-1005 minМој избор5 Moj. 28 -5. Мојсијева, глава 28
1. Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.
2 Мој. 15:26, 3 Мој. 26:3, 1 Дн. 14:2, Псал. 106:3, Иса. 1:19, Иса. 3:10, Јер. 11:4, Рим. 2:10
2. И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,
5 Мој. 30:1, Зах. 1:6
3. Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,
1 Мој. 39:5, Псал. 128:1, Псал. 128:4
4. Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
1 Мој. 22:17, 1 Тим. 4:8
5. Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.
6. Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.
Псал. 121:8
7. Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.
2 Сам. 22:38
8. Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
3 Мој. 25:21, 5 Мој. 15:10
9. Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.
1 Мој. 17:7, 2 Мој. 19:5, Иса. 1:26, Титу 2:14
10. И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.
4 Мој. 6:27, 2 Дн. 7:14
11. И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.
Приче 10:22
12. Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.
Јаков 1:18
13. И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,
2 Сам. 22:44
14. И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.
Ис.Н. 1:7, 2 Цар. 22:2
15. Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.
3 Мој. 26:14, 2 Дн. 34:24, Плач 2:17, Дан. 9:11, Ос. 7:12, Мал. 2:2, Рим. 2:8
16. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.
17. Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.
18. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
Иса. 3:1, Авак. 3:17
19. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.
20. Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.
Псал. 80:16, Приче 3:33, Иса. 30:17, Иса. 51:20, Зах. 5:3, Мал. 2:2
21. Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.
3 Мој. 26:25, 4 Мој. 14:12, Јер. 16:4, Амос 4:10, Мат. 24:7
22. Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.
3 Мој. 26:162020-09-0911 minМој избор5 Moj. 27 -5. Мојсијева, глава 27
1. И заповеди Мојсије са старешинама Израиљевим народу говорећи: Држите све ове заповести које вам ја данас заповедам.
2. И кад пређеш преко Јордана у земљу коју ти даје Господ Бог твој, подигни себи камење велико и намажи га кречом.
Ис.Н. 4:1, Ис.Н. 4:3, Ис.Н. 8:32
3. И напиши на њему све речи овог закона, кад пређеш да уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој, у земљу где тече млеко и мед, као што ти је казао Господ Бог отаца твојих.
Ис.Н. 8:32
4. Када, дакле, пређеш преко Јордана, подигни то камење, за које ти заповедам данас, на гори Евалу, и намажи га кречом.
5 Мој. 11:29, Ис.Н. 8:30
5. И начини онде олтар Господу Богу свом, олтар од камења, али га немој гвожђем тесати.
2 Мој. 20:25, Ис.Н. 8:31
6. Од целог камења начини олтар Господу Богу свом, и на њему принеси Господу Богу свом жртве паљенице.
7. Принеси и захвалне жртве, и једи их онде, и весели се пред Господом Богом својим.
8. И напиши на том камењу све речи овог закона добро и разговетно.
Авак. 2:2
9. И рече Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: Пази и чуј Израиљу, данас си постао народ Господа Бога свог.
10. Зато слушај глас Господа Бога свог, и твори заповести Његове и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам.
11. И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи:
12. Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеун, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин.
5 Мој. 11:29, Суд. 9:7
13. А ови нека стану да проклињу на гори Евалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан, и Нефталим,
14. И нека проговоре Левити, гласовито и кажу свима у Израиљу:
5 Мој. 33:10, Ис.Н. 8:33, Нем. 8:7, Дан. 9:11, Мал. 2:7
15. Проклет да је човек који би начинио лик резан или ливен, ствар гадну пред Господом, дело руку уметничких, ако би и на скривеном месту метнуо. А сав народ одговарајући нека каже: Амин.
2 Мој. 20:4, 3 Мој. 19:4, 3 Мој. 26:1, 4 Мој. 5:22, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 4:23, 1 Дн. 16:36, Иса. 44:9, Јер. 11:5, Ос. 13:2, 1 Кор. 14:16
16. Проклет да је који би ружио оца свог или матер своју. А сав народ нека каже: Амин.
2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:3
17. Проклет да је који би помакао међу ближњег свог. А сав народ нека каже: Амин.
Приче 22:28
18. Проклет да је који би завео слепца с пута. А сав народ неке каже: Амин.
3 Мој. 19:14, Јов 29:15, Приче 28:10, Мат. 15:14, Откр. 2:14
19. Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека каже: Амин.
2 Мој. 22:21, 5 Мој. 10:18, Мал. 3:5, Јован 18:31
20. Проклет да је који би облежао жену оца свог, те открио скут оца свог. А сав народ нека каже: Амин.
3 Мој. 18:8, 1 Кор. 5:1
21. Проклет да је који би облежао какво год живинче. А сав народ нека каже: Амин.
3 Мој. 20:15
22. Проклет да је који би облежао сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје. А сав народ нека каже: Амин.
2 Сам. 13:12020-09-0904 minМој избор5 Moj. 26 -5. Мојсијева, глава 26
1. А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој.
2. Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје,
2 Мој. 23:19, 4 Мој. 18:13, 5 Мој. 12:5, Приче 3:9, Рим. 8:23, 1 Кор. 15:20
3. И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати.
4. А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог.
5. Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју.
1 Мој. 26:5, 1 Мој. 43:1, 1 Мој. 46:27, 2 Мој. 1:7, 5 Мој. 10:22, Ос. 12:13
6. Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.
2 Мој. 1:11
7. И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу
2 Мој. 3:9, 2 Мој. 4:31
8. И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима.
5 Мој. 4:34, 5 Мој. 34:11
9. И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед.
2 Мој. 3:8
10. Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим.
5 Мој. 8:18, Приче 10:22
11. И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе.
5 Мој. 12:7, 5 Мој. 12:12, 5 Мој. 12:18, 5 Мој. 16:11, Проп. 3:12, Иса. 65:14, Дела 2:46, Филиб. 4:4, 1 Тим. 6:17
12. А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се,
3 Мој. 27:30, 4 Мој. 18:24, 5 Мој. 14:28
13. Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих;
Псал. 119:141, Псал. 119:153, Псал. 119:176
14. Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио.
3 Мој. 7:20, Ос. 9:4
15. Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед,
2 Дн. 6:26, Псал. 80:14, Псал. 102:19, Иса. 1:2, Иса. 63:15, Зах. 2:13, Дела 7:49
16. Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје.
17. Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов.
2 Мој. 20:19, Псал. 48:14
18. А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове;
2 Мој. 6:7, 5 Мој. 7:6, 5 Мој. 14:2, 5 Мој. 28:9, 5 Мој. 29:13, 2 Сам. 7:23, Соф. 3:20
19. И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио.
2 Мој. 19:6, 3 Мој. 20:24, 3 Мој. 20:26, 5 Мој. 4:7, 5 Мој. 7:6, 5 Мој. 28:1, Псал. 50:5, Псал. 148:14, Иса. 62:12, Соф. 3:20, 1 Кор. 3:17, 1 Сол. 5:27, 1 Пет. 2:9
2020-09-0904 minМој избор5 Moj. 25 -5. Мојсијева, глава 25
1. Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.
2. И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.
Нем. 13:25, Приче 19:29, Мат. 10:17, Лука 12:48
3. До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.
Јов 18:3, 2 Кор. 11:24
4. Немој завезати уста волу кад врше.
Приче 12:10, Ос. 10:11, 1 Кор. 9:9, 1 Тим. 5:18
5. Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.
Рута 3:13, Мар. 12:19, Лука 20:28
6. И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.
1 Мој. 38:9
7. Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.
Рута 4:7
8. Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;
9. Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.
4 Мој. 12:14, Рута 4:7, Иса. 20:2
10. И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.
Приче 6:33, 1 Тим. 3:7
11. Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.
12. Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.
5 Мој. 19:13
13. Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.
3 Мој. 19:35, Приче 11:1, Језек. 45:10, Амос 8:5, Мих. 6:11
14. Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.
15. Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
2 Мој. 20:12
16. Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.
Приче 11:1, Амос 8:5, 1 Кор. 8:8, 1 Сол. 4:6, Откр. 21:27
17. Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,
2 Мој. 17:8, 1 Сам. 15:2
18. Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.
2 Сам. 17:2, Нем. 5:9, Нем. 5:15, Псал. 36:1, Приче 16:6, Рим. 3:18
19. Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.
1 Сам. 15:3
2020-09-0903 minМој избор5 Moj. 24 -5. Мојсијева, глава 24
1. Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.
Иса. 50:1, Мат. 1:19, Мат. 5:31, Мар. 10:3, Мар. 10:4
2. А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог,
3. Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,
4. Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство.
Јер. 3:1
5. Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.
5 Мој. 20:7, Приче 5:18
6. Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу.
Иса. 47:2
7. Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе.
1 Мој. 19:5
8. Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините.
3 Мој. 13:2, Мат. 8:4, Мар. 1:44, Лука 5:14
9. Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира.
4 Мој. 12:10, Лука 17:32, 1 Кор. 10:6
10. Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог;
11. Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.
12. Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим.
13. Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.
2 Мој. 22:26, 5 Мој. 6:25, Јов 24:7, Јов 29:11, Псал. 106:31, Језек. 33:15, Дан. 4:27, Амос 2:8, 2 Кор. 9:13, 2 Тим. 1:18
14. Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.
Приче 14:31, Амос 4:1, Мал. 3:5
15. Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех.
3 Мој. 19:13, Јов 27:13, Јаков 5:4
16. Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине.
2 Цар. 14:6, Језек. 18:20, Јона 4:11
17. Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици.
2 Мој. 22:21, 2 Мој. 22:26, Приче 22:22, Иса. 1:23, Зах. 7:10, Мал. 3:5
18. Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш.
19. Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих.
3 Мој. 23:22, Приче 19:17
20. Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици.
21. Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.
Авд. 1:5
22. И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш.
2020-09-0904 minМој избор5 Moj. 23 -5. Мојсијева, глава 23
1. У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен.
2. У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето колено његово да не улази у сабор Господњи.
3. Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето колено њихово, да не улази у сабор Господњи довека.
Рута 4:5, Нем. 4:3, Нем. 13:1
4. Зато што не изиђоше пред вас с хлебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама, сина Веоровог из Феторе у Месопотамији да те прокуне,
1 Мој. 14:18, 4 Мој. 22:5, 5 Мој. 2:29, Ис.Н. 24:9, 1 Сам. 25:11, 1 Цар. 18:4, Иса. 63:9, Мат. 10:40, Мат. 10:42
5. Премда не хте Господ Бог твој слушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов, јер те милова Господ Бог твој.
Приче 26:2
6. Не тражи мир њихов ни добро њихово никада за свог века.
Језд. 9:12, Мат. 5:43
7. Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој.
1 Мој. 25:24, 2 Мој. 22:21, 3 Мој. 19:34, 5 Мој. 10:19, Авд. 1:10, Авд. 1:12
8. Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи.
9. Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари.
10. Ако се ко међу вама оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиђе из логора и не улази у логор.
3 Мој. 15:16, 4 Мој. 5:2, 1 Кор. 5:11, 1 Кор. 5:13
11. А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у логор.
12. И имај место иза логора где ћеш излазити напоље.
13. И имај лопатицу у оправи својој, па кад изиђеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју.
14. Јер Господ Бог твој иде усред логора твог да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је логор твој свет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе.
1 Мој. 15:1, 2 Мој. 3:5, 3 Мој. 26:12, Псал. 46:11, Јер. 32:40
15. Немој издати слугу господару његовом, који утече к теби од господара свог;
1 Сам. 30:15
16. Него нека остане код тебе, усред тебе у месту које изабере у коме граду твом, где му буде драго; немој га цвелити.
2 Мој. 22:21, Приче 22:22, Јер. 7:6, Зах. 7:10, Мал. 3:5
17. Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између синова Израиљевих.
2 Мој. 21:16
18. Не носи у дом Господа Бога свог ни по каквом завету плате курвине ни цене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим.
Мих. 1:7
19. Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит.
3 Мој. 25:36, Нем. 5:2, Нем. 5:7, Псал. 15:5, Лука 6:34
20. Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш.
3 Мој. 19:34, 5 Мој. 15:3, 5 Мој. 15:10
21. Кад учиниш завет Господу Богу свом, не оклевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби грех.
1 Сам. 20:16, Јов 22:27, Псал. 61:8, Проп. 5:4
22. Ако ли се не заветујеш, неће бити на теби греха.2020-09-0804 minМој избор5 Moj. 22 -5. Мојсијева, глава 22
1. Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом.
2 Мој. 23:4, Приче 27:10, Зах. 7:9, Рим. 12:10, 2 Пет. 1:7, 1 Јов. 3:15, 1 Јов. 4:21
2. Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.
3. Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.
4. Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.
5. Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.
1 Кор. 14:40
6. Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.
3 Мој. 22:28, Нем. 9:6, Псал. 36:6, Псал. 145:9, Приче 12:10, Мат. 10:29, Лука 12:6
7. Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани.
5 Мој. 4:40
8. Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега.
Суд. 16:27
9. Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски.
3 Мој. 19:19, Мат. 6:24, Мат. 9:16, 2 Кор. 6:14, 2 Кор. 11:3
10. Не ори на волу и на магарцу заједно.
2 Кор. 6:14
11. Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.
3 Мој. 19:19
12. Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.
4 Мој. 15:38, Мат. 23:5
13. Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,
1 Мој. 29:21, Суд. 15:1
14. Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва;
15. Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата,
16. И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу,
17. И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским.
18. Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га,
2 Мој. 18:21, 5 Мој. 1:9, Рим. 13:4
19. И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.
20. Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке,
5 Мој. 17:42020-09-0805 minМој избор5 Moj. 21 -5. Мојсијева, глава 21
1. Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,
Псал. 9:12, Приче 28:17
2. Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега.
3. Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,
4. И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини.
5. Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета;
5 Мој. 17:8, 5 Мој. 19:17, 1 Дн. 23:13
6. И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,
Јов 9:30, Псал. 19:12, Псал. 73:13, Јер. 2:22, Мат. 27:24, Јевр. 9:10
7. И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе;
2 Сам. 3:28
8. Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.
Јер. 26:15, Језек. 22:3, Јона 1:14, 1 Сол. 2:15
9. И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом.
5 Мој. 19:13
10. Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.
Ис.Н. 21:44, 2 Дн. 32:8
11. И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену,
12. Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;
1 Кор. 11:5
13. И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.
Псал. 45:10
14. Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.
1 Мој. 34:2, Суд. 19:24
15. Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,
1 Мој. 29:33
16. Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;
2 Дн. 11:19, 2 Дн. 21:3, Рим. 8:29
17. Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.
1 Мој. 25:5, 1 Мој. 25:31, 1 Мој. 49:3, 1 Дн. 5:1
18. Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша,
2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:3, 3 Мој. 21:9, Приче 1:8, Приче 15:5, Ефес. 6:1
19. Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог,
20. И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.
21. Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.
5 Мој. 13:11, 5 Мој. 19:19, 5 Мој. 19:20
22. Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво,
5 Мој. 22:26, 1 Сам. 26:16, Мат. 26:66, Дела 23:29
23. Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство.
3 Мој. 18:25, 4 Мој. 35:34, Ис.Н. 8:29, Ис.Н. 10:27, Језек. 39:12, Јован 19:31, Гал. 3:13
2020-09-0804 minМој избор5 Moj. 20 -5. Мојсијева, глава 20
1. Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
4 Мој. 23:21, 5 Мој. 31:6, 5 Мој. 31:8, Ис.Н. 17:18, 1 Сам. 17:32, 2 Дн. 13:12, 2 Дн. 32:7, Псал. 20:7, Псал. 23:4, Иса. 31:1, Иса. 41:10
2. И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
3. И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4. Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5 Мој. 1:30, 5 Мој. 3:22, Ис.Н. 23:10
5. Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
4 Мој. 7:10, Нем. 12:27, Проп. 8:8, Језек. 48:15
6. И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
7. И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
5 Мој. 24:5
8. Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
Суд. 7:3
9. И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
10. Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
2 Сам. 20:18, 2 Сам. 20:19, 2 Сам. 20:20
11. Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
1 Цар. 9:21
12. Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
13. И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
4 Мој. 31:7
14. А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
Ис.Н. 8:2, Ис.Н. 22:8
15. Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
Ис.Н. 9:9
16. А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
4 Мој. 21:2, 4 Мој. 21:35, 4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:1, Ис.Н. 10:20, Ис.Н. 11:14
17. Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
18. Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
2 Мој. 23:33, 2 Мој. 34:12, 2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:4, 5 Мој. 12:30, 5 Мој. 18:9, Ис.Н. 23:12, 2 Цар. 21:3, 2 Цар. 21:5, 2 Цар. 21:15, Псал. 106:34, Псал. 106:41, Ос. 8:11, 1 Кор. 15:3
19. Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
20. Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.
2020-09-0804 minМој избор5 Moj. 19 -5. Мојсијева, глава 19
1. Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наследиш и настаниш се по градовима њиховим и по кућама њиховим,
2. Одвој три града усред земље своје коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш,
4 Мој. 35:10, Ис.Н. 20:2
3. Начини пут, и раздели на троје крајеве земље своје коју ти да Господ Бог твој у наследство, па нека бежи онамо сваки крвник.
4 Мој. 35:10
4. А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњег свог нехотице, не мрзевши пре на њ,
5. Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром у руци својој да посече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњег његова тако да умре он нека утече у који од тих градова да остане жив,
6. Да не би осветник потерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеком путу и убио га, премда није заслужио смрт, јер није пре мрзео на њ.
7. Зато ти заповедам и велим: три града одвој.
8. А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,
3 Мој. 19:26
9. Ако уздржиш и уствориш све ове заповести, које ти ја данас заповедам, да љубиш Господа Бога свог и ходиш путевима Његовим свагда, онда додај још три града осим она три,
10. Да се не пролива крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у наследство, и да не буде на теби крв.
11. Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова,
2 Мој. 21:12, 4 Мој. 35:16, Приче 28:10, Приче 28:17, 1 Јов. 3:15
12. Онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.
2 Сам. 14:7
13. Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.
1 Цар. 2:31
14. Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш.
5 Мој. 27:17, Јов 24:2, Приче 22:28, Ос. 5:10
15. Нека не устаје један сведок на човека ни за како зло и ни за какав грех између свих греха који се чине, него на речима два или три сведока да остаје ствар.
Мат. 18:16, Јован 8:17, 2 Кор. 13:1, 1 Тим. 5:19, Јевр. 10:28
16. Ако би устао лажан сведок на кога да сведочи на њега да се одмеће Бога,
1 Цар. 21:13, Псал. 27:12
17. Онда нека стану та два човека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то време;
5 Мој. 17:8
18. И нека добро испитају судије, ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свог,
19. Учините му онако како је он мислио учинити брату свом и извади зло из себе,
Приче 19:5, Дан. 6:24
20. Да се остали чувши то боје, и унапред више не чине тако зло усред тебе.
5 Мој. 17:13, 5 Мој. 21:21
21. Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.
2 Мој. 21:23, 3 Мој. 24:20
2020-09-0804 minМој избор5 Moj. 18 -5. Мојсијева, глава 18
1. Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство.
4 Мој. 18:8, Ис.Н. 13:14, Јер. 33:18, 1 Кор. 9:13
2. Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.
3. Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац.
2 Мој. 29:27, 3 Мој. 7:30
4. Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му.
2 Мој. 22:29
5. Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека.
5 Мој. 10:8, 5 Мој. 17:12
6. И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ,
4 Мој. 35:2
7. Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом.
8. Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих.
2 Дн. 3:4
9. Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.
3 Мој. 18:26, 5 Мој. 12:29
10. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник,
3 Мој. 19:26
11. Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве.
1 Сам. 28:8
12. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе.
3 Мој. 18:24
13. Држи се сасвим Господа Бога свог.
14. Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.
2 Цар. 21:6
15. Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,
4 Мој. 24:17, Иса. 11:1, Мат. 11:3, Мат. 21:11, Лука 2:25, Лука 2:27, Лука 2:32, Лука 2:34, Лука 4:16, Лука 4:20, Лука 4:22, Лука 7:16, Лука 24:19, Јован 4:19, Јован 4:26, Јован 5:46, Јован 6:14, Дела 3:22, Дела 7:37
16. По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем.
17. Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше.
18. Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим.
Иса. 51:16, Јован 1:21, Јован 1:45, Јован 4:25, Јован 8:28, Јован 17:8
19. А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.
Ис.Н. 22:23, Дела 3:23
20. Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.
5 Мој. 13:5, Јер. 2:8, Јер. 14:14, Јер. 23:30, Зах. 13:3
21. Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?
22. Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.
1 Цар. 22:28, Јер. 28:9
2020-09-0704 minМој избор5 Moj. 17 -5. Мојсијева, глава 17
1. Не приноси Господу Богу свом ни вола ни јагњета ни јарета на коме има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим.
2. Ако се нађе код тебе у коме од места твојих, која ти да Господ Бог твој, човек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завет Његов,
3. И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или месецу или чему год из војске небеске, што нисам заповедио,
Јов 31:26, Јер. 7:22
4. И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу,
5. Изведи оног човека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човека оног или жену, и заспи их камењем да погину.
3 Мој. 24:14, Ис.Н. 7:25
6. На сведочанство два или три човека да се погуби онај кога ваља погубити; али на сведочанство једног човека да се не погуби.
4 Мој. 35:30, Мат. 18:16, Јован 8:17, 2 Кор. 13:1, 1 Тим. 5:19, Јевр. 10:28
7. Сведоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе.
3 Мој. 24:14
8. Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твом месту, тада устани и иди у место које изабере Господ Бог твој;
2 Мој. 21:13, 4 Мој. 35:11, 5 Мој. 12:5, 5 Мој. 21:5, 2 Дн. 19:9, 2 Дн. 19:10, Псал. 122:5, Језек. 44:24, Агеј 2:11, Мал. 2:7
9. И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити.
5 Мој. 19:17, Суд. 4:5, 1 Цар. 7:30, Јер. 18:18, Зах. 7:3, Мал. 2:7
10. И учини онако како ти кажу у месту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвим онако како те науче.
11. По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево.
12. Ако ли би се ко упро те не би хтео послушати свештеника који онде стоји те служи Господу Богу твом, или судије, такав човек да се погуби; и извади зло из Израиља,
4 Мој. 15:30, 5 Мој. 18:5, Језд. 10:8, Ос. 4:4
13. Да сав народ чује и боји се, и унапред, да не ради упорно.
5 Мој. 19:20
14. Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, и населиш се у њој, ако кажеш: Да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене,
1 Сам. 8:5, 1 Сам. 10:19, 1 Сам. 10:25, Ос. 13:9
15. Само оног постави себи за цара, ког изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човека туђина, који није брат твој.
Јер. 30:21
16. Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем.
2 Мој. 13:17, 1 Сам. 8:11, 1 Цар. 4:26, Псал. 20:7, Иса. 31:1, Јер. 42:15, Ос. 11:5
17. И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много.
2 Сам. 5:13, 1 Цар. 10:21, 1 Цар. 11:3
18. А кад седе на престо царства свог, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита;
5 Мој. 31:9, 2 Цар. 11:12, 2 Цар. 22:8
19. И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога свог, држати све речи овог закона и ове уредбе, и творити их;
Ис.Н. 1:8, Псал. 119:97
20. Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би одступило од ове заповести ни надесно ни налево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу.
5 Мој. 5:32, 1 Цар. 15:5, 1 Дн. 28:22020-09-0704 minМој избор5 Moj. 16 -5. Мојсијева, глава 16
1. Држи месец Авив, те слави пасху Господу Богу свом, јер месеца Авива извео те је Господ Бог твој из Мисира ноћу.
2 Мој. 12:2, 3 Мој. 23:5, 4 Мој. 9:2, Јован 18:28, 1 Кор. 5:7, Јевр. 11:28
2. И закољи пасху Господу Богу свом, од крупне и ситне стоке, на месту које изабере Господ да онде настани име своје.
2 Мој. 12:5, 2 Дн. 35:7, Мат. 26:2, Мар. 14:12, Лука 22:8, Лука 22:15, 1 Кор. 5:7
3. Не једи с њом хлеб кисели; седам дана једи с њом пресан хлеб, хлеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив.
2 Мој. 12:15, 2 Мој. 12:19, 2 Мој. 12:39
4. И да се не види у тебе квасац за седам дана нигде међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече.
2 Мој. 12:10, 2 Мој. 23:18
5. Не можеш клати пасхе на сваком месту свом које ти да Господ Бог твој;
6. Него на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто време кад си пошао из Мисира.
Мат. 27:46, Јован 2:13
7. А пеци је и једи на месту које изабере Господ Бог твој; и сутрадан вративши се иди у своје шаторе.
2 Мој. 12:8, 2 Цар. 23:23, 2 Дн. 35:13, Јован 2:13
8. Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа.
2 Мој. 12:16, 3 Мој. 23:8
9. Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља.
2 Мој. 23:16, 3 Мој. 23:15, 4 Мој. 28:26, Дела 2:1
10. Тада празнуј празник недеља Господу Богу свом; шта можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој.
Приче 10:22, Јоило 2:14, 1 Кор. 16:2
11. И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у месту твом, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје.
Лука 14:12
12. И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове.
1 Мој. 15:13, 5 Мој. 15:15, 5 Мој. 25:6, Псал. 105:23, Псал. 105:25
13. Празник сеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна свог и из каце своје.
3 Мој. 23:24, 4 Мој. 29:12, Јер. 40:10
14. И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у месту твом.
5 Мој. 26:11, Нем. 8:9, Проп. 9:7, Иса. 12:1, Иса. 25:6, Иса. 30:29
15. Седам дана празнуј празник Господу Богу свом на месту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој летини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео.
16. Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твог на место које изабере: на празник пресних хлебова, на празник недеља и на празник сеница, али нико да не дође празан пред Господа;
2 Мој. 34:23, 1 Сам. 6:3, Псал. 84:8
17. Него сваки с даром од оног што има, према благослову Господа Бога твог којим те је даривао.
18. Судије и управитеље постави себи по свим местима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право.
1 Сам. 8:1, 2 Дн. 19:8, Језд. 7:25
19. Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона. јер поклон заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима.
2 Мој. 23:2, 2 Мој. 23:8, 3 Мој. 19:15, 1 Сам. 8:3, Јов 31:21, Приче 17:23, Приче 24:23, Проп. 7:7, Иса. 1:17, Иса. 1:23, Дела 10:34
20. Сасвим иди за правдом, да би био жив и наследио земљу коју ти даје Господ Бог твој.
5 Мој. 4:1, 5 Мој. 16:18, Језек. 18:5
21. Не сади луга ни од каквих дрвета код олтара Господа Бога свог, који начиниш;
2 Мој. 34:13, Суд. 3:7, 1 Цар. 14:15, 2 Цар. 17:16, 2 Дн. 33:3
22. И не подижи никакав лик; на то мрзи Господ Бог твој.2020-09-0704 min